Zakon star deceniju zreo je za izmene. Njima će prvi put biti regulisan tretman dece mlađe od 14 godina, koja ne mogu da snose krivičnu odgovornost. Takav je primer maloletnog dečaka koji je 3. maja u osnovnoj školi na Vračaru ubio devet učenika i čuvara. Upravo je ta tragedija, obrazlaže predlagač, neposredni povod za četiri nova člana zakona.

“Nakon toga se videlo da zapravo u postojećim zakonskim aktima, u Zakonu o mentalnom zdravlju koji je iz 2013. godine ne postoji rešeno šta raditi s decom koja nisu krivično odgovorna. Možda čak i kasnimo znajući da, ako se sećate slučaja da je zapaljen čovek, beskućnik, od strane takođe maloletnih lica, da je bilo različitih znakova zlostavljanja i životinja i mlađe dece”, kaže ministarka zdravlja Danica Grujičić.

Deca koja su ozbiljna opasnost za druge, piše u predlogu, lečiće se u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem. O trajanju lečenja odlučivaće sud svakih šest meseci, na osnovu procene psihijatara. Lečenje može da traje i neograničeno.

“U drugim članovima već postojećeg zakona imate tačno definisano kada je neophodan pristanak staratelja ili pacijenta zavisno od uzrasta, a kada nije neophodno. Tako da, ako psihijatrijski konzilijum odluči da je osoba opasna po okolinu ili po sebe, neće morati da postoji saglasnost. Ovo nisu restriktivne, ovo su mere lečenja za nekoga ko može biti opasan po sebe i po druge”, objašnjava ministarka Grujičić.

I dok je ministarka na javnoj raspravi kritikovala pisanje pojedinih medija o počiniocu ubistava u “Ribnikaru”, kritike i komentari na predložene dopune zakona su izostali. Čuo se samo jedan predlog i to formalne prirode – o zaštiti pretpostavke nevinosti.

“Mi smatramo da je dovoljno, da bi bilo korisno i celishodno, umesto toga da je ‘dete učinilo’ stavi da je ‘osnovana sumnja da je dete učinilo’ jer ta osnovana sumnja, nije ni vremenski ograničena i može da zadovolji sve kriterijume ovog predloga”, kaže advokat Aleksandra Zlatić.

Među predlozima je i mogućnost zabrane kontakta deteta sa članovima porodice. A njihova podrška, kažu stručnjaci, važna je tokom lečenja dece sa mentalnim smetnjama.

“Preko 50 odsto mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine, a najbitnije je prepoznavanje. Da bi se prepoznali probleme, bitno je da to prepoznaju osobe koje su prve u kontaktu sa mladim ljudima, to znači roditelji, škola, vršnjaci”, navodi psihijatar Željka Košutić.

Osim na edukaciji, ključno je, ističu lekari, i povećanje kapaciteta za zbrinjavanje mladih opasnih po sebe ili druge. Kao važan korak u prevenciji ističu i dostupnost psihijatara u domovima zdravlja, kako u velikim tako i u malim sredinama.

“Veći broj stručnjaka, koji su edukovani i koji mogu da pruže adekvatnu pomoć, jer ono što ljudi lakše prihvataju, što deca što mladi, roditelji, odrasli jeste za početak psihoterapija, što je prvi korak. Ali za to je potreban veći broj ljudi, da psihoterapija bude dostupnija u državnom sistemu”, smatra Košutić.

Da li će se za lečenje dece koja učine najteža krivična dela graditi nova ili rekonstruisati neka, postojeća ustanova, odlučiće Vlada.