Doktorka Zlata Popović Čkonjović, koja je pre nekoliko dana podelila fotografije svoje devedesetšestogodišnje bake ukazujući na drastičnu razliku između dekoltea i dela lica koji je stalno izložen Suncu, poručila je danas da bi svi mi trebalo što manje da se izlažemo direktnim sunčevim zracima. U razgovoru za K TV ona je izjavila da je i sama nekada išla u solarijum dok nije specijalizirala plastičnu hirurgiju. Međutim, kako je naglasila, u svojoj doktorskoj praksi srela se sa mnogo mladih žena koje su, usled preterane upotrebe solarijuma, obolele od melanoma kože. Neke od njih su, nažalost, i preminule od posledica ove bolesti. Sve te žene su, kazala je dr Čkonjević, koristile su solarijum ili su se preterano sunčale.
Ona je objasnila da je čula da se na tržištu Srbije pojavili solarijumi koji navodno nisu štetni, ali da ona to ne može da tvrdi jer ne postoje kliničke studije o tome. Za sada, prema njenim saznanjima, ne postoje zdravi solarijuma i ne bi ih trebalo koristiti samo iz obesti, tačnije zarad preplanulog izgleda.
Objasnila je da većina ulja koja se mažu zarad dobijanja intenzivne preplanule boje uglavnom nemaju nikakvu UV zaštitu, tako da bi ljudi, prilikom izlaganja Suncu, trebalo da koriste kreme sa zaštitnim faktorom koje su proverene. Ulja dovode do bržeg dobijanja preplanulog tena, objasnila je ona, takav ten zapravo predstavlja odbranu našeg organizma od preteranog izlaganja sunčevom zračenju.
Pojasnila je da postoje tri vrste sunčevog zračenja, a UVa zračenje utiče na proces starenja kože i stvaranja zloćudnih promena na koži. Mi smo cele godine, kako kaže, izloženi tom zračenju, čak i kada se vozimo automobilom ili sedimo pored prozora jer štetni sunčevi zraci prolaze kroz staklo koje nema zaštitu od UV zračenja. S druge strane, kako kaže, UV b zračenje je neophodno jer podstiče stvaranje vitamina E u koži. ali ovi zraci prolaze samo kroz vodu, ne i kroz staklo. Zbog svega toga, navodi dr Čkonjović, trebalo bi cele godine da nanosimo zaštitne kreme na delove tela koji su izloženi Suncu. Smatra se da kancerogone promene na koži nastaju nakon hronične izloženosti štetnim UV zracima, najčešće posle dve decenije.
M. Đ.