Poslednjih decenija u celom svetu uočen je trend izrazitog porasta temperature vazduha tokom letnjih meseci i pojava dužih perioda izuzetno toplog vremena – tzv. toplotnih talasa, kada temperature atmosferskog vazduha od najmanje 32°C traju tri i više uzastopnih dana, a često su praćene i većom relativnom vlažnošću i smanjenjem brzine strujanja vazduha.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd upozoravaju da ovi ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovništva koja su posebno osetljive na visoke temperature, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti. Takođe su ugrožene i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koji vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

Kako vrućine utiču na naš organizam?

Negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po naš organizam su brojni:

• Visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na dicajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja.
• Na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.
• Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.
• Nagle promene temperature (npr. nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu i sl.) mogu dovesti do srčanog udara.
• UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.
• Zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte
• Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve.
• Gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubregu

Dehidracija: Boravak na visokim temperaturama i posledično znojenje može brzo iscrpiti telesne tečnosti, što dovodi do dehidracije. Simptomi dehidracije uključuju žeđ, suva usta, slabost, umor, vrtoglavicu i poteškoće u koncentraciji.Teška dehidracija zahteva medicinsku pomoć.

Hipertermija (pregrevanje organizma) je stanje kod koga telesna temperatura raste iznad normalnih vrednosti. To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su toplotna iscrpljenost ili toplotni udar. Na hipertermiju su posebno osetljivi ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima, stariji i deca.

Toplotni udar: Ovo je veoma ozbiljno stanje koje se javlja kada se telo ne može efikasno ohladiti. Simptomi uključuju visoku telesnu temperaturu, obilno znojenje, vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i ubrzan puls. Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Pravovremene mere mogu smanjiti broj osoba obolelih i umrlih usled posledica izlaganja velikim vrućinama, što znači da treba biti spreman i pridržavati se jednostavnih saveta pomoću kojih se na vreme može sprečiti nastanak zdravstvenih tegoba uzrokovanih visokim temperaturama.

Kako da se ponašate tokom letnjih vrućina?

• Izbegavajte izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova (naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici)
• Ukoliko morate da bude napolju u navedeno vreme trudite se da budete u hladu!
• Nosite laganu, široku odeću, svetlih boja, od prirodnih materijala.
• Ako izlazite napolje, nosite šešir sa širokim obodom ili kapu i naočare za sunce sa UV zaštitom.
• Izbegavajte sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana!

Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana – u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru) ili kasnije u toku večeri. Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba češće da prave pauze za odmor , da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaše vode na svakih 30 minuta.