Dr Biljana Kilibarda je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekla da “Batut” već dugi niz godina prati stavove stanovništva i da takav zakon ima podršku još od 2010. sa malim usponima i padovima.

“Što se tiče štetnih efekata, možda najbolje to odslikava brojka koja je već poznata da osam miliona u svetu prevremeno umre od posledica pušenja. A od tih osam miliona, milion su ljudi koji su samo bili izloženi duvanskom dimu i koji nisu pušili. U Srbiji te brojke su negde iznad 15.000. Minimalna procena je 15.000 prevremeno umrlih. Da su te brojke su zaista zabrinjavajuće, svedočimo i tome da veliki broj stanovnika to ignoriše pre svega zbog tog nerealnog optimizma koji postoji”, kaže dr Kilibarda.

Nepušač, a ujedno i pušač, dodaje, van svoje cigarete udiše iste štetne supstance koje udiše i sam pušač.

“Efekti su od trenutnih do dugoročnih. Samo je odnos izloženosti doze i vremena od kada će da se ispolje posledice različit. I ne mora da bude, zato što recimo kod bolesti srca i krvnih sudova efekti su mnogo brži, dok za pojedine maligne bolesti je potrebno duže vremena i duže izloženost da se razviju. Recimo, neki najjednostavniji efekat je da ugljen monoksid koji se udiše praktično deluje kao nasilnik i otima kiseonik i samim tim gorivo za sve ćelije našeg tela. I naravno to opet otvara i veliko pitanje, ne samo posetioca već i bezbednost na radnom mestu i etičke principe“, ističe dr Kilibarda.

Izloženi onoliko koliko ima dima

Navodi da su oni koji rade u ugostiteljskim, ali i u drugim objektima koji će biti obuhvaćeni zakonom izloženi onoliko koliko ima dima u ugostiteljskim objektima i zaista više se u svetu retko priča uopšte o štetnim posledicama.

“To je na neki način prevaziđeno da tako kažem jer i sami znamo da u velikom broju zemalja u svetu retko ćete videti takvu količinu dima. Ljudi pričaju o ljudskim pravima, o pravima deteta, o pravima zaposlenih, o pravima osoba da borave na javnim mestima koje su bez duvanskog dima”, navodi dr Kilibarda.

Boško Bubanja kaže da je njihova procena, i što su podaci iz bliskog i šireg susedstva da u prvih tri do šest meseci pad prometa ide od 60 do 80 procenata.

“Nakon korone i problema gde se ugostiteljstvo, generalno ta cela industrija susrela sa zabranom rada od dve godine skoro, ovaj takav jedan udarac bi doveo do toga da gomila onih nekih koji rade možda na ivici rentabilnosti ili slično ne bi preživela taj prvi period i taj prvi udar dok se ljudi ne naviknu. Potrebno je prilagođavanje i edukacija zapravo stanovništva. Mislim da koliko god da se dugo priča o donošenju tog zakona, od momenta samog donošenja treba da postoji neki period kada će krenuti da se primenjuje i da se u tom periodu edukuje stanovništvo”, navodi Bubanja.

Ekstremna podeljenost pušača i nepušača

Smatra da je ekstremna podeljenost između pušača i nepušača i da su i jedni i drugi baš ekstremno štite svoja prava.

“Postoji gomila zatvorenih ugostiteljskih objekata, javni prevoz, pa i zdravstvene ustanove, gomila firmi i aerodroma, i autobuskih stanica, i benzinskih pumpi gde ćete uvek naći i videti neku pikslu i dalje tamo. Kafana je ipak izbor pojedinca i mesto gde ljudi odlaze po neki ventil. Mislim da su objekti gde bi poslednje trebalo tako nešto zabraniti, a da će se zabraniti, to je neminovno. Mi kada odlazimo u inostranstvo, naviknuti smo na nepušenje u zatvorenim objektima, u restoranima. Stranci kada dolaze kod nas, masa njih izađe napolje da zapali cigaru. Bez obzira što je unutra dozvoljeno, ali imaju i oni koji dolaze kod nas iz tog razloga što mogu da se opuste i uz dim”, navodi Bubanja.

Ima lokala koje imaju i pušački i nepušački deo.

Bubanja navodi da deo koji je za nepušače, ima između 25 i 30 odsto manju posećenost nego deo za pušače.

Dr Kilibarda navodi da rešenje koje je dozvolilo podelu na pušački i nepušački deo nije efikasno i moguće, pre svega jer se preliva na sve segmente društva u vezi sa pušenjem, jer stvara situaciju društvene prihvatljivosti pušenja i samim tim se negativno odražava i na pušenje u domaćinstvima i na drugim mestima gde je to već regulisano.

“Tako da takođe bih se osvrnula na to da stranci dolaze da puše u Srbiju. Zaista ne želim da danas u 2023. godini to promovišemo kao nešto što je dobro jer mislim da ova zemlja ima da ponudi mnogo lepše stvari nego taj mamac da se puši u ugostiteljskim objektima”, ističe dr Kilibarda.

Bubanja je upitao šta kada postoji događaj od 500 ljudi, svadbu ili neku proslavu drugu, i mladoženjin otac ili mladin stric zapali cigaru.

“Prekidate svadbu, izbacujete ih napolje itd. Znači to ne može tek tako da se uradi. Taj gost mora da dođe na taj skup, da ima svest o tome da tu ne sme da radi jer će možda postojati neke posledice. To je ta neka edukacija i informisanje stanovništva da postoji apsolutna zabrana pušenja i onaj period koji kaže tri do šest meseci, možda kada bi inspekcije koje će to kontrolisati imale neku savetodavnu, preventivnu ulogu, kada se ne bi izricale neke velike kazne. Te kazne treba da budu adekvatne. Mi nismo najbogatija zemlja da bismo imali najveću kaznu i nije isto kada imate diskoteku ili neki splav ili neki objekat koji napravi promet od tri, četiri, pet miliona za jedno veče i kada imate neku kafanicu u nekom manjem gradu, koji napravi pazar dnevno deset hiljada dinara, možda“, kaže Bibanja.

Dr Kilibarda navodi da je važna apsolutna zabrana u svim zatvorenim javnim prostorima jer to kreira društvene norme.