U Srbiji, godišnje od malignuih tumora oboli oko 40.000, a umre oko 21.000 ljudi. Profesorka Danica Grujičić, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da je evidentno da raste broj obolelih u našoj zemlji. Ona ističe da uprkos toj činjenici, “Komisija za istraživanje posledica NATO bombardovanja”, koju su podržala čak četiri ministarstva, još nije započela sa radom, a ni predlog nije predat vladi, koja je na osnovu toga trebalo da donese zaključak.
– Ako mi svakog dana, kada nam radi svih osam aparata, ozračimo 450 ljudi i recimo, u jednoj nedelji završimo lečenje kod 50 ljudi, pojavi nam se u toj istoj nedelji 70 ili 80 novih. Znači, uvek je više onih koji dolaze na lečenje nego onih čije smo lečenje završili. Da nije bilo Onkologije 2 i da profesor Džodić i profesorka Vesna Plešinac, zajedno sa Ministarstvom zdravlja, nisu sve učinili da se izgradi novo odeljenje i da dobijemo dodatna četiri aparata, mi bismo sada mogli da prekinemo sa zračenjem – kaže profesorka za RTS.
Muškarci u Srbiji najčešće obolevaju od karcinoma pluća, kolona i rektuma, prostate, a žene od karcinoma dojke, kolona i rektuma, pluća, grlića materice.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u našoj zemlji je tokom 2016. godine od svih malignih tumora obolelo 40. 241 osoba, među kojima je 21.126 muškaraca i 19.115 žena. Iste godine od raka je umrlo 21.526 osoba oba pola, 12.253 muškaraca i 9.273 žene.
Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja, tačnije nalazi se na 12. mestu od ukupno 40 zemalja u Evropi, dok se istovremeno smatra zemljom s visokim rizikom od umiranja od malignih bolesti, gde je na drugom mestu, odmah posle Mađarske.
Epidemiolozi Evropske unije uvek ističu gojaznost, lošu ishranu, zagađenje, pušenje kao glavne faktore rizika za nastanak raka. Međutim, jedna grupa naših stručnjaka, među kojima je i profesorka Grujičić, smatra da je bombardovanje 1999. godine apsolutno odgovorno za povećanje broja obolelih, posebno od leukemije i limfoma, sistemskih maligniteta i maligniteta kod dece. Nažalost, nema nikakvih pravnih posledica do danas.
Profesorka se pita gde su bile evropske, posebno humanitarne organizacije, u aprilu 1999. godine kada je gas fozgen, oblak koji je stigao čak do Švedske, gde su tada bili i da li su nekoga upozoravali kada je ovde pravljen pravi ekološki genocid.
Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi, a registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih vrsta malignih tumora u 2018. godini.