GPS sistem, helikopterske jedinice, bolje obučeni medicinski tehničari, ali i vozači – tako bi trebalo da izgledaju nova vozila Hitne pomoći, a ona su samo deo najavljene reorganizacije Službe za hitnu medicinsku pomoć ukoliko Srbija bude preuzela danski model rada, koji se pokazao kao jedan od najefikasnijih u Evropi.

Cilj je da se do pacijenta, u bilo kom delu Srbije, stigne u najbržem mogućem roku. Najveću korist od tako organizovane Hitne pomoći imali bi životno ugroženi pacijenti. Kako bi to izgledalo već je razrađeno kroz projekat “Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite”, koji je rađen sa Svetskom bankom.

Ideja je da se cela zemlja, što se tiče Hitne pomoći, podeli na sedam celina i svaki od tih regiona bi imao svoj Zavod za hitnu medicinsku pomoć i svoj dispečerski centar. Kako piše Euronews Srbija, vozila bi imala ugrađen GPS sistem, tako da dispečer vidi ko je najbliži ugroženom pacijentu i tu ekipu upućuje na teren.

O reorganizaciji Hitne pomoći govorio je nedavno i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da će to podrazumevati veći broj modernijih vozila, veći broj paramedika, a manji broj lekara, što će automatski značiti i manje troškove, ali i da odgovor na poziv bude za osam minuta.

“Ovo nas neće koštati, na ovome ćemo čak moći da uštedimo deo novca. Biće najmodernije opremljena vozila, ekipe će stizati za osam minuta a time će, pre svega, da se pomogne srčanim bolesnicima, ali i onima koji su povređeni od različitih trauma”, rekao je Vučić.

Predsednik je objasnio da je to najefikasniji sistem koji funkcioniše u Evropi i dodao da Srbija već duže vreme razgovara sa Dancima o tome.

Da li je baš u praksi izvodljivo da ekipa stigne na svako mesto u Srbiji za osam minuta nismo mogli da dobijemo potvrdu na terenu, ali su nam rekli da je izvodljivo da pomoć bude ukazana i svaki pacijent zbrinut u roku od sat vremena, gde god da se nalazi. To je posebno važno za zbrinjavanje kardioloških stanja, gde je “zlatni standard”, najvažnije da se pomoć ukaže u prvih sat vremena.

Ne zahteva svaka intervencija na terenu i prisustvo lekara. Nekada je dovoljno da na teren izađu samo tehničar i vozač da prevezu pacijenta u najbližu zdravstvenu ustanovu. Međutim, to bi podrazumevalo da oni moraju biti dodatno obučeni. Vozač bi morao da ima sertifikat za pružanje osnovne pomoći, a tehničar bi imao napredni sertifikat kako bi mogao da na licu mesta pruži pomoć pacijentu do transporta u zdravstvenu ustanovu. Samo u ozbiljnijim situacija na teren bi izlazio i lekar.

To ne znači da je planirano smanjenje broja lekara u Hitnoj, čak naprotiv ideja je da se kapaciteti dodatno ojačaju. Hitna pomoć bi bila dodatno ojačana helikopterskim jedinicama, a te jedinice bi bile u Beogradu i Nišu.

U planu je da svaki dom zdravlja, prema kome gravitira više od 25.000 stanovnika, ima službu Hitne pomoći, koja dežura 24 sata. U većini primarnih ustanova to je i sada praksa. Još devet domova zdravlja koji pokrivaju manje od 25.000 stanovnika, ali se nalaze uz važne saobraćajnice imali bi Hitnu. Tako bi bilo obezbeđeno da ekipe mogu brzo da reaguju ukoliko se desi saobraćajna nesreća na auto-putu.

Projektom je predviđeno i da svaka bolnica ima hitnu pomoć sa svojim vozilima, koji bi dežurali 24 sata. Beograd bi imao malo drugačiju organizaciju. Četiri kliničko- bolnička centra – Dragišu Mišović, Zemun, Bežanijska kosa, Zvezdara imali bi urgentne centre i svoju hitnu službu. Urgentni centar u okviru Kliničkog centra Srbije bi primao samo najteže pacijente. Ostaje da se vidi šta je sve od ovog primenjivo u praksi.

Ideja je da se uvede i jedinstven broj za Hitnu pomoć u celoj Srbiji 112 (evropski broj), ali i da se naprave jednake procedure kako svaka hitna pomoć postupa i da imaju jednaku opremu. Tako bi pacijenti u Boru dobili jednaku pomoć kao pacijenti u Beogradu ili Nišu.

Kardiohirg u penziji prof. dr Miljko Ristić kaže da je reorganizacija Hitne pomoći posebno važna za kardiološka stanja, jer je pacijentima sa infarktom svaki minut dragocen.

“Mislim da je suština da lekar dođe i kod kuće pogleda pacijenta. Takav sistem bi mogao da se organizuje u okviru porodičnog lekara, kao što je u Australiji i Slovačkoj. Takva organizacija omogućava da se srčanim pacijentima može ukazari pomoć u roku od pola sata do sat vremena. Ako je potrebno sanitet ih vozi u najbližu ustanovu. Svaka bolest se leči ako se na vreme dijagnostikuje. Prognoza bolesti srčanih pacijenata, što se tiče infarkta, zavisi od brzine ukazivanja pomoći”, naveo je Ristić.