Sarađivanje s ljudima sličnog sistema vrednosti može nas motivisati i podsticati, dok situacije s ljudima koji su skloni maltretiranju kolega može imati potpuno suprotan efekat. Upravo zato što se veći deo dana provodi na poslu, radno mesto često se smatra drugim domom. Stoga je za očekivati da radno okruženje ima značajan uticaj na fizičko i mentalno blagostanje.

Saradnja s ljudima sličnog sistema vrednosti može nas motivisati i podsticati, dok situacije s ljudima koji su skloni maltretiranju kolega može imati potpuno suprotan učinak. Zaključak novog istraživanja, koje je merilo učinak toksičnog radnog okruženja na raspoloženje pojedinca, bilo je da nadređeni koji ne mare za mentalno stanje svojih zaposlenih mogu trostruko povećati rizik od pojave depresije. Istraživanje objavljeno u časopisu BMJ Open imalo je za cilj da istraži psihosocijalnu sigurnost na radnom mestu. Psihosocijalna sigurnost na radnom mestu odnosi se na mere koje se provode s ciljem očuvanja mentalnog zdravlja i sigurnosti radnika na radnom mestu. Kako bi došli do zaključka, naučnici su proučavali podatke o zaposlenim u Australiji tokom godinu dana i njihovu povezanost sa sprovedenim merama i problema s mentalnim zdravljem.

Dobijeni podaci pokazali su kako negativan uticaj na mentalno zdravlje na radnom mestu vodi do niske psihosocijalne sigurnosti. To se povezuje s poslovima gde se ne pridaje važnost mentalnom blagostanju zaposlenih i pogrešno složenim prioritetima i vrednostima. Kumulativan učinak takvog okruženja su visoki zahtevi i nisko zadovoljstvo zaposlenih. Iako se dugotrajan rad povezuje s razvojem depresije, istraživanje je pokazalo kako loše okruženje na poslu predstavlja značajniji rizik za razvoj depresije. Upravljanje koje zanemaruje mentalno blagostanje radnika takođe se povezuje s povećanom stopom mobinga i sagorevanja na poslu. Postoje dokazi kako firme koje ne uspevaju da osveste i nagrade svoje radnike za težak i predan rad, postavljaju nerazumne zahteve pred svoje zaposlene ili im ne daju autonomiju u radu doprinose povećanju rizika od razvoja depresije kod radnika. Takođe, mobing ne samo da negativno utiče na žrtvu, već i na sve saradnike koji svedoče takvom ponašanju. Stoga nije retkost da u tom slučaju ceo tim iskusi burnout zbog radnih uslova.

Inače, od depresije pati više od 264 miliona ljudi širom sveta iako postoje terapijske opcije, depresija je i dalje zastupljena među opštom populacijom. Možda upravo spoznaje iz ovog istraživanja doprinesu uspostavljanju boljeg upravljanja na radnim mestima i povećanju psihosocijalne sigurnosti, a samim tim i smanjenju broja slučajeva depresije.