Nazvana BA2.86, nova varijanta omikrona stiže odmah nakon EG5.1 eris varijante – nazvane po grčkoj boginji svađe – koja se prvi put pojavila u julu. Eris čini oko 15 odsto slučajeva kovida 19 koje vidimo u ovom trenutku, piše Smit u “Telegrafu”.

“Neki sugerišu da bi, u kombinaciji sa letovanjima, lošim vremenom koje drži ljude u zatvorenom i opadanjem imuniteta stanovništva, eris mogao da bude odgovoran za nedavni porast broja zaraženih”, navodi Smit.

S druge strane, BA2.86 do sada je otkriven u samo nekoliko zemalja, uključujući Izrael, SAD i Dansku. Prošle nedelje, Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je jedan slučaj u toj zemlji.

Nova varijanta još nije imenovana nekim grčkim slovom, već su joj naučnici dali nadimak pirola, koji je navodno uzet sa društvenih mreža i odnosi se na asteroid koji luta između Marsa i Jupitera.

Razlog za optimizam

Registrovani slučajevi nove varijante nisu bili klinički ekstremniji od drugih oblika virusa koji cirkulišu.

“Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naziva BA2.86 VUM – varijantom pod nadzorom – jer nema dokaza da je povezana sa bilo kakvim povećanjem težine bolesti ili pojačanim širenjem. To je ono što bi piroli u ovoj fazi donelo titulu VOC – varijanta zabrinutosti”, objašnjava Smit.

Kao i eris, pirola bi trebalo da se otkrije testom bočnog protoka, a smernice o tome kako se treba ponašati u slučajevima kada mislite da ste zaraženi, ostaju iste kao i za druge oblike kovida: ostanak kod kuće, i tretiranje simptoma koji uključuju kašalj, curenje iz nosa, glavobolju i temperaturu jednostavnim lekovima kao što je paracetamol.

Za sada je teško predvideti moguće posledice pirole, ali se može ponešto reći o verovatnom ponašanju na osnovu čitanja genoma.

Pirola pripada varijanti omikron, ali ima više od 30 genetskih promena koje su grupisane u onim delovima virusa koji utiču na to kako izgleda našem imunološkom sistemu i kako ulazi u naše ćelije.

Ovo bi moglo da ima za posledicu veću sposobnost virusa da zaobiđe naš imunitet, čineći infekciju, a samim tim i prenos i zarazu, verovatnijim.

S druge strane, zna se da neke od identifikovanih promena smanjuju uticaj virusa, ograničavajući njegov rast i širenje. Dakle, ne mora da znači da će nužno da izazove probleme, samo zato što nosi veliki broj mutacija, ističe Smit. Možda će, kao što neki komentatori predviđaju, “prosto nestati”.

Smit dodaje i da nije zabrinut jer “tri godine od nastanka pandemije, većina svetske populacije ima imunitet na kovid 19, bilo zbog vakcinacije, bilo zbog infekcije”. Iako to, zaključuje, možda neće u potpunosti sprečiti infekciju, ipak pruža dovoljnu imunološku osnovu da većina ljudi, ako se susreće sa virusom, više nije predodređena za razvoj teške bolesti.