Zimsko računanje vremena u Srbiji počelo je 30. oktobra, kada su kazaljke u tri sata posle ponoći vraćene jedan sat unazad, mada je sve više onih koji smatraju da bi zbog uštede struje trebalo da ostanemo na letnjem vremenu.

Slobodan Bubnjević, iz Instituta za fiziku i urednik portala “Nauka kroz priče” kaže da su mnogi lekari i ljudi koji su vezani za medicinu govorili da treba ukinuti pomeranje sata, jer postoje izvesne blagodeti od toga, dok su ljudi povezani sa tehničkim naukama zagovarali da situacija oko toga ostane nepromenjena zbog evidentnih ušteda. Debate su vodile i do velike ankete u EU. U anketi je učestvovalo više ljudi sa severa Evrope, a manje sa juga.

– Ispostavilo se da ukazno vreme mnogo više pogoduje zemljama koje su na jugu Evrope. To je isto faktor koji utiče. Mi smo mnogo više pogođeni odustajanjem od ukaznog vremena nego Finci jer su oscilacije u osunčanosti kod njih bitno drugačije nego kod nas. Finci imaju dramatične promene u toku godine, pa im ova promena dodatno komplikuje život. Tamo je nepopularno ukazno vreme. Skandinavija je za to da se ne menja vreme – rekao je Slobodan Bubnjević u “Uranku” na K1 televiziji.

On je podsetio da je Rusija odmah odustala, jer su zemlja sa više časovnih zona i napomenuo da, su i drugi posle njih odustali od te ideje.

– Sve studije koje znamo o uticaju na ljudsko zdravlje su zapravo sa severa Evrope. Evropska komisija ima jedan dokument koji u međuvremenu zahteva da se uradi velika analiza efekta ovih mera koje bi bile preduzete. Ta priča je praktično celu inicijativu stavila u neku vrstu birokratske blokade. Što se nas tiče, mi imamo naš zakon i po tome se vodimo – rekao je urednik portala “Nauka kroz priče” u “Uranku” na K1 televiziji.

On je rekao da smatra da je srž problema to što smo kao društvo poslednjih 200 godina navikli da funkcionišemo tako što imamo vreme kada idemo na posao, kada počinju emisije, kada počinje škola.

– U prošlosti ljudi su gledali kada izlazi sunce i tada su počinjale aktivnosti. Naše aktivnosti usklađujemo ne sa prirodnim procesima nego imamo zadato vreme kada obavljamo aktivnosti. Pošto smo se dogovorili da ovako to radimo onda ovim načinima pokušavamo to da prilagodimo. Druga mnogo važna stvar u smislu meteoroloških pravila, odnosno nauke o merama, najvažniji princip je da budemo usaglašeni sa drugima, sa okolnim zemljama. Napuštanje srednjeevropske vremenske zone može da donese pogodnosti, ali mora podrobno da se analizira da li nam to možda donosi neke ozbiljne gubitke od kojih zavisimo ekonomski i transportno – kazao je Bubnjević.

Profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu dr Miloš Banjac kaže da ne misli da jedan sat razlike između nas i Hrvata može da promeni neke odnose ili utiče na trgovinske veze.

– To bi se vrlo lako uskladilo, a i sa drugim zemljama imamo neku komunikaciju i funkcionišemo. Meni je značajan faktor što su se navike ljudi promenile. Ljudi ne idu na posao rano ujutro. Radno vreme počinje od osam čak i devet časova. Ljudima je udobnije da koriste dnevnu svetlost čak i ako nema veze sa ekonomskom efikasnošću – rekao je prof. dr Miloš Banjac.

Jedan deo medicinske struke je ukazivao na to da svaki organizam prati prirodni ciklus.

– Kada prosto pogledate prirodu organizmi imaju način da prate svoj dnevni sat. Kada im prosto pomerite taj sat nastanu izvesni problemi. Pokazalo se zapravo da tog vikenda kada se pomera vreme dolazi do povećanog stresa i više se poziva hitna pomoć. Izvestan broj eksperata je ukazivao na to ako dobar deo godine živite u mraku, posebno mlađa populacija kojoj treba D vitamin, imate veći pritisak na organizam tokom cele godine nego što ste izloženi stresu taj jedan vikend kada vam je teško da ustanete ili malo duže spavate – rekao je Bubnjević.

Dodao je da je to klasično pitanje procene rizika, šta je veći problem da imate tu vrstu stresa ili ne i napomenuo da neke stvari dominantno zavise od delatnosti kojom se neko bavi.

– Ljudi koji se bave poljoprivredom, a vezani su za stočarstvo, osećaju posledice, jer se životinje teže adaptiraju na tu promenu u tom vikendu, to im menja neke ritmove u ekonomiji. Oni su više zagovarali da dođe do ovih promena. S druge strane u savremenom načinu života ljudi su podsećali na sledeću činjenicu, da ako nemamo ukazno vreme leti, gubićemo sat vremena svetlosti, a ne trošimo energiju na hlađenje zato što je ujutro temperatura vrlo visoka. U tom smislu ukazno vreme dovodi do izvesnih ušteda – rekao je Bubnjević.