“Zloupotreba bolovanja postoji, to je javna tajna, a videćemo da li će ova mera to sprečiti. Moguće da hoće, ali naš narod je dovitljiv. Mislim da je rano da se komentariše dok ne vidimo kako će izgledati pravilnik kojim se reguliše odobravanje bolovanja”, kaže Bulat.

Predlog izmena Zakona predviđa i da će kontrola ubuduće biti na komisijama, sa izuzetkom za onkološke pacijente koji prolaze višemesečnu terapiju, kao i pacijente koji su tek izašli iz bolnice posle teške kardiohirurške operacije. Ovaj posao obavljaće samo jedna komisija koja će odlučivati o lečenju pacijenata, ali se još ne zna da li će se nalaziti u Ministarstvu zdravlja ili u Fondu zdravstvenog osiguranja.

Bulat napominje da veruje da će biti još izuzetaka, ali i pojašnjenja nakon što na snagu stupe izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Radnici ne idu na bolovanje zbog manje plate

Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) kaže da je ova informacija prilično iznenadila i dodaje da su prve reakcije Sindikata izuzetno negativne.

Ona navodi da su informacije koje su se u medijima pojavile netačne, poput one da je Srbija među vodećim zemljama po korišćenju bolovanja.

“To nije tačno, a ono što je, nažalost, tačno je da je Srbija zemlja u vrhu po broju obolelih od karcinoma, ali i kardiovaskularnih bolesti. U tom kontekstu ne treba ni da čudi što je bolovanje pojačanije. Sa tog aspekta Srbija nije uopšte u vrhu zemalja u kojima radnici neprimereno, ili u velikom obimu, koriste bolovanje”, dodaje Savić.

Ona ističe da, prema onome što joj je poznato, radnici u Srbiji izbegavaju korišćenje bolovanja iz prostog razloga jer na bolovanju dobijaju samo 65 odsto zarade.

“Takođe, većina poslodavaca je uvela stimulaciju za sve one koji nemaju bolovanje tokom jednog meseca, a ona ide od 5.000 do 15.000 mesečno”, kaže naša sagovornica.

Zato su, ocenjuje, najavljene izmene Zakona “potpuno neprimerene i nepotrebne”, i jer postoji problem sa brojem zaposlenih lekara i medicinskog osoblja.

Dodaje da će sindikat reagovati i ubrzo uputiti dopis Ministarstvu i ministarki i izraziti “ogromno nezadovoljstvo”.

“Neće se ništa postići ni da to bude usvojeno. Postoji mogućnost da radnik bude na bolovanju dve nedelje, pa da radi dva dana, pa ponovo otvori bolovanje, ako već želi da zloupotrebljava. Radnici u Srbiji moraju da imaju veće plate, bolji standard, da popravimo zdravstveni sistem koji je, po svima nama, poprilično urušen i loš, jer se na neke preglede čeka godinu dana i više”, ocenjuje.

Predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije Živorad Mrkić navodi da taj sindikat smatra da je veći problem od zloupotrebe bolovanja to što veliki broj zaposlenih koji su bolesni i kojima je potrebno ozbiljno, možda i duže lečenje, ne koristi pravo na bolovanje, nego i pored toga što su bolesni rade.

“Ili se suviše rano vrate sa bolovanja, ili se vrate, a da nisu potpuno oporavljeni jer kažu da ne mogu da izdrže da im se odbija 35 odsto od plate za vreme bolovanja”, objašnjava Mrkić.

Kaže da je istina da određen broj zaposlenih zloupotrebljava pravo na bolovanje, ali podseća da je Zakonom o radu predviđena sankcija za zloupotrebu bolovanja – otkaz ugovora o radu.

“Poslodavac ima pravo, ako sumnja da je zaposleni zaista bolestan, da ga uputi u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koja je akreditovana za to, kao na primer Medicina rada, koja će da potvrdi da li je zaposleni opravdano ili neopravdano na bolovanju. Ispada da Ministarstvo zdravlja nema poverenje u naše izabrane lekare”, ocenjuje Mrkić.

Dodaje da su često, po otvaranju bolovanja, potrebni specijalistički pregledi, laboratorijske i rendgenske analize, a taj proces obično traje duže od dve nedelje.

“Treća, a možda i najvažnija stvar je, da ćemo, zbog jednog procenta koji zloupotrebljava bolovanje, kazniti sve. Mnoge bolesti ne mogu da se izleče za dve nedelje. Ljudi će morati u sred bolesti da idu pred komisiju, a to su doktori koji prvi put vide tog pacijenta. Najviše štete će imati čestiti radnici, koji na bolovanje idu kada su bolesni, a to je većina zaposlenih”, zaključuje naš sagovornik.

Najduže bolovanje trajalo punu deceniju

Prema podacima RFZO, osiguranici su na dužim bolovanjima najčešće zbog povreda, bolesti mišićno-koštanog sistema, tumora, bolesti sistema krvotoka i duševnih poremećaja. Jedna četvrtina ove kategorije jesu trudnice.

Najduže odsustvovanje s posla zbog bolesti trajalo je punu deceniju. Prema podacima RFZO, 2020. godine na bolovanju dužem od mesec dana bilo je 35.000 zaposlenih više nego godinu pre toga, a 2021. još 14.000 više u u odnosu na 2020.

Podaci RFZO pokazuju i da je prošle godine izvršeno samo oko 2.500 provera bolovanja, što je oko osam odsto od ukupnog broja donetih ocena o privremenoj sprečenosti za rad. U 12 odsto slučajeva utvrđene su nepravilnosti, prenosi “RT Balkan”.