Ambrozija je desetak dana ranije nego inače ušla u intenzivnu fazu cvetanja, a broj polenovih zrna po metru kubnom vazduha sa graničnih vrednosti od 30, popeo se na 150 do čak 470, stvarajući ozbiljne probleme osobama alergičnim na ovu biljku, kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Rukovodilac grupe za polen Mirjana Mitrović za RT Balkan dodaje da je problem sa iskorenjivanjem ambrozije višestruk, te da će on da se oduži i na septembar, jer tada počinju da cvetaju bočne grane ovog korova, zbog čega je produkcija polena tada utrostručena.

“Proleće koje je bilo kišno uticalo je da biljka dobije izuzetno vlažne uslove koji joj pogoduju. Mi smo ranije govorili da najviši nivo cvetanja počinje oko 25. avgusta, ali je ove godine već 15. avgusta ušla u prekogranične vrednosti i to ne male, pet do 15 puta iznad granica za koje smatramo da izazivaju burne reakcije”, navodi Mirjana Mitrović.

Takođe, tu su i nesređeni vlasnički odnosi na zaraslim parcelama u koje ne sme slobodno da se uđe, a na kojima ambrozija “caruje”, kao i sistemski odgovor države koji nije bio pravovremen.

“Javljaju nam se građani, prijavljuju nam polja ambrozije. I država i gradske uprave moraju mnogo ozbiljnije da sprovode njeno suzbijanje. U tom smislu trebalo bi delati pre nego što biljka krene u fenofazu cvetanja, a kasnije novog plodonošenja i donošenja semena. Postoji i uredba Ministarstva poljoprivrede o neophodnosti uništavanja ovog invazivnog korova, ali eto, malo smo zakasnili i nismo bili svesni koliki je to problem”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da treba podići svest o uništavanju biljke na mnogo veći nivo.

Koliko je ambrozija uporna, najbolje se vidi iz podatka da njeno seme može da opstaje tražeći povoljne uslove od 30 do 40 godina.

“Seme može da leti više od 100 kilometara od mesta izvora, zbog čega prsten oko Beograda predstavlja veliku opasnost. Na teritoriji prigradskih opština, poput Surčina, Mladenovca, Sopota, Obrenovca, gde se nalaze poljoprivredne neobrađene površine – postoje veliki izvori alergena. Grad Beograd i ‘Zelenilo’ dobro održavaju parkove, ali napuštena građevinska zemljišta, priobalje Save i Dunava na Novom Beogradu, pogotovo iz blokova 45 i 70 odakle nam stiže najveći broj poziva građana, takođe su opasnost jer biljkama pogoduje vlažnost i pozicija za razvoj”, navodi doktorka.

Ona napominje da Srbija nažalost ima bogatu banku semena, a ono u šta smo godinama verovali, da je Vojvodina kao najveća žitnica ‘crna tačka’, ispostavilo se kao netačno, jer su u Valjevu očitane drastično veće vrednosti u odnosu na gradove na severu zemlje, poput Subotice, Vrbasa, Sremske Mitrovice”, pojašnjava Mirjana Mitrović.

Dodaje da je i Biološki fakultet 2019. godine pripremio strategiju za suzbijanje ambrozije u prestonici, ali da se nije krenulo u konkretnu priču. Rukovodilac grupe za polen naglašava da su koncentracije ambrozije veće u urbanim nego u ruralnim sredinama.

“Polenovo zrnce se nažalost vezuje za druga zagađenja u vazduhu, pa je po broju alergija populacija veća u gradovima. U zadnjoj koloni na našoj aplikaciji ‘Polen Srbija’ vidi se semaforski prikaz za tekuće vrednosti, tako da alergične osobe mogu da steknu uvid za kretanje i terapiju. Važno je pratiti podatke kako bi se izmestili, idealno na Zlatibor i druge planine, Sokobanju, Vranje, na more…”, podvlači Mitrovićeva.

Ističe da je osim količine unetih alergena, važno i da li se uzročnik nalazi pod našim prozorom ili je na 100 kilometara udaljenosti, a da se u zavisnosti od propratnih i skrivenih bolesti koje svako od nas ima, različito odražava na našu psihu.

“Svi znaju za simptome alergije kada vas svrbe i peku oči, grebe grlo, kašljete, neprekidno vam curi nos, imate spazam, usporeni ste, tromi, rasejani. Radovi psihologa i psihijatara pokazali su da ambrozija utiče i na psihu, da u danima kada u kontinuitetu imate velike koncentracije polena, organizam ga prepoznaje kao agens, tj. otrov i studije kažu da je tada povećan broj suicida i izraženih psihičkih problema, depresije itd.”, otkriva ona.

Samostalno lečenje je kontraproduktivno, a alergija neće proći sama od sebe – ističe sagovornica RT Balkan i podvlači da od toga nisu zaštićena ni deca, iako se mislilo da ozbiljnije alergijske reakcije ne mogu da pogode dete pre četvrte ili pete godine.

“Sada su pedijatri ipak ustanovili da se to već dešava u detetovim prvim mesecima života”.

Šta je ambrozija?

Ambrozija kao najdosadnija i najopasnija alergena biljka na svetu potiče iz Severne Amerike, a u Evropu je došla u vreme Prvog svetskog rata zbog uvoza deteline i žitarica.

U Evropi je poznato oko 20 vrsta, a na njen polen negativno reaguje oko 10 odsto svetske populacije. Bogata je hemijskim supstancama koje, zajedno sa proteinima koji se nalaze u polenu ove biljke, izazivaju probleme kod ljudi. Procene su da je krivac za nastanak alergije kod 1,5 miliona građana Srbije.