Stručnjaci iz DZ “Novi Sad” upozorili su roditelje đaka-prvaka da vode računa da dečja školska torba ne bude preteška jer to može dovesti do različitih deformiteta.

“Računica je sledeća: masa torbe trebala bi da iznosi najviše 15 odsto telesne mase vašeg deteta. Ukoliko se previše optereti, kičmeni stub đaka prvaka nekada nije u mogućnosti da se izbori s pritiskom i nema adekvatnu podršku muskulature, a većina dece tog uzrasta već ima loše držanje tela, pa nošenje tereta od nekoliko kilograma ne ide u prilog dobre posture”, navodi se u preporukama specijalista iz DZ. Dodaje se da bi torba trebalo da ima široke, mekane bratele, da ne bude od kože, već od laganog i izdržljivog materijala, da ima ojačanje na leđima i pojas koji se kopča oko struka, da bude odgovarajuće veličine, tako da dno ne ide ispod struka, a gornji deo ne ide iznad linije ramena i da ima više pregrada, kako bi sadržaj bio dobro raspoređen.

“Rizik za razvoj deformiteta kičmenog stuba predstavljaju: preteška ili loše spakovana školska torba, nošenje školske torbe na jednom ramenu ili u jednoj ruci, neadekvatan radni prostor i radna stolica, fizička neaktivnost”, upozoravaju stručnjaci. Savetuju i kako da se spakuje školska torba: “na poleđini torbe pakovati veće knjige i sveske, a one lakše i manje slagati napred.

Školski pribor treba da je od što lakšeg materijala i sve ono što se ne upotrebljava taj dan – ne treba da stoji u torbi. Patike i oprema za fizičko, ne treba da stoje u torbi, nego u posebnoj kesi, kao i blok za crtanje i bojice. Ručak i užina takođe mogu da se nose u posebnoj vrećici ili u torbi, ako nemaju preveliku masu”. Dodaju da sedenje predstavlja aktivnost koju prvaci sve češće praktikuju i sasvim je logično da pronalaze način da to sebi olakšaju.

“Sedenje na visokoj ili niskoj stolici, sa jednim laktom na stolu, sa prekrštenim nogama ili brada naslonjena na prekrštene ruke samo su neki od primera kreativnosti mališana. Ovakvi položaji, ako se zauzimaju duži vremenski period i ponavljaju u vidu obrasca mogu da uzrokuju bolove, loše držanje tela, slabost muskulature i deformitete kičmenog stuba”, kažu novosadski fizijatri.

Ukoliko neko iz porodice ima urođene deformitete kičmenog stuba ili druge bolesti kostiju mišića i zglobova, potreban je dodatni oprez, korekcija i praćenje navika mališana.

Bolje sprečiti, nego lečiti

“Kako da to sprečite? Prilagodite im radni prostor, motivišite ih i aktivirajte. Stolica treba da je odgovarajuće visine, oba lakta na stolu i leđa ispravljena. Radni prostor bi trebalo da je osvetljen prirodnim svetlom i dopunjen veštačkim, da bude dovoljno zanimljiv ali ipak funkcionalan i stimulativan za učenje. U skladu sa mogućnostima, nabavite im rotacionu stolicu kako bi češće menjali položaj, a s vremena na vreme im stolicu zamenite pilates loptom i sedenje učinite zanimljivim…”

Takođe, ukoliko se dete žali na bolove u ramenima, glavobolje, trnjenje u rukama, zamor i nije koncentrisan, obratite pažnju na njegovo držanje, način sedenja, nošenja torbe, kao i na pojavu bilo kakvih deformiteta stopala, kolena, kukova ili kičmenog stuba.”Posmatrajte ih, motivišite i potrudite se da se bave nekom fizičkom aktivnošću, kako bi se sprečila većina poremećaja koji se javljaju u ovom uzrastu. Vaše je da im omogućite da pravilno rastu i razvijaju se, a najveća vam je obaveza da, zajedno sa njima, uživate u čitavom procesu sazrevanja”, kažu u DZ “Novi Sad”.