Pandemija koronavirusa sa sobom je donela niz društvenih, ekonomskih i zdravstvenih izazova, a sve vidljivije su i njene posledice na mentalno zdravlje, koje uveliko okupiraju pažnju stručnjaka. Prema preliminarnim istraživanjima, primetan je trend porasta broja ljudi koji pate od depresije kako u svetu tako i u Srbiji. Hemofarm fondacija u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pokrenula je nacionalnu kampanju za očuvanje mentalnog zdravlja, borbu protiv rastuće depresije i stigme koja prati obolele pod nazivom „Nesalomivi.“ Naučno -istraživački tim univerziteta u Beogradu i Kragujevcu sproveo je istraživanje o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji na uzorku od 1.057 ispitanika.
Podaci su prikupljani u periodu od 23. marta do 25. aprila prošle godine, a rezultati ukazuju da našoj zemlji preti crveni mentalni alarm. Mesec dana nakon proglašenja vanrednog stanja zbog epidemije, u Srbiji 28,9 odsto ispitanika prijavilo je umerenu do tešku depresiju, 36,9 anksioznost, a 38,1 umerene do teške simptome stresa. Čak 49,8 odsto ispitanika osećalo je uznemirenost dok sluša vesti o koronavirusu, kod 31,9 njih javio se strah od zaraze, a 31,3 odsto ispitanika imalo je osećaj bespomoćnosti.
„Rezultati istraživanja pokazuju da su depresija, anksioznost i stres preovladavali u srpskoj populaciji tokom pandemije. Nivoi depresije, anksioznosti i stresa su viši nego u studijama sprovedenim u zemlji pre pandemije, ali i među najvišim od svih studija sprovedenih u svetu koje su procenjivale uticaj pandemije na mentalno zdravlje. Dobijeni podaci ukazuju na neophodnost da se o psihičkom zdravlju brine jednako kao i o fizičkom, posebno sada u izmenjenim uslovima i načinu života koji su posledica pandemije,“ rekla je Teodora Safiye, doktorand neuronauka, master psiholog i psihoterapeut i član naučno-istraživačkog tima koji je radio na studiji.
Uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi vidan je i u ostalim delovima sveta. Rezultati međunarodnih istraživanja pokazuju da se broj osoba koje pate od depresije u ovom trenutku kreće između 25 i 33,7 odsto, dok ih je tokom 2017. godine bilo između 2 i 6 odsto. Na osnovu ovih zabrinjavajućih podataka možemo zaključiti da je broj depresivnih ljudi tokom pandemije porastao za 7 do 10 puta.
Rezultati pomenutih istraživanja otkrivaju i činioce koji su povezani sa razvojem depresije tokom pandemije. Redovno dobijanje relevantnih zdravstvenih podataka u vezi sa pandemijom smanjuje nivo depresije, dok se izloženost društvenim mrežama usled mogućnosti širenja netačnih i uznemiravajućih informacija povezuje sa povišenom depresivnošću. Osim toga, sa depresijom se povezuju briga o poslu i aktuelno povećanje nezaposlenosti, finansijski gubici, niži društveni status, generalna sklonost osobe ka negativnim osećanjima kao i viši nivoi obrazovanja. Upozoravajući je i nalaz da su nivoi depresije i anksioznosti primetno viši kod ispitanika uzrasta od 21 do 40 godina, uprkos tome što je starija starosna
Nacionalna kampanja Hemofarm fondacije „Nesalomivi“ ima za cilj očuvanje mentalnog zdravlja i podizanje svesti javnosti o značaju prevencije sa porukom da se o mentalnom zdravlju moramo brinuti na jednak način kao i o fizičkom. “Nesalomivi” predstavljaju pokret za borbu protiv depresije i osnaživanje osoba koje se sa njom suočavaju kroz obezbeđivanje različitih vidova podrške i stručne pomoći svima kojima je ona neophodna.
U okviru kampanje Hemofarm fondacije obezbeđeni su: