Za nešto malo više od šest meseci, koliko postoji Banka reproduktivnih ćelija u Srbiji, oko tridesetak muškaraca izrazilo je želju da donira spermatozoide, a samo jedna žena ponudila je svoju jajnu ćeliju.

Od ovog broja, tek osam muškaraca ušlo je u program pripreme. S obzirom na to da se oko 300.000 parova u Srbiji bori s neplodnošću, ovo je još uvek izuzetno mali broj ljudi koji su spremni da na ovaj način pomognu parovima kojima je ovo jedina šansa za potomstvo, prenosi Kurir.
Sandra Jovanović, predsednica udruženja Šansa za roditeljstvo, smatra da bi, kao i u drugim evropskim zemljama, trebalo uvesti izvesnu nadoknadu za donore, jer će nam se, u suprotnom, desiti da ćemo morati da uvozimo genetski materijal iz inostranstva, što je, kako kaže, preskupo.

• Veliki problem je taj što građani još nisu dovoljno informisani o proceduri, ali ni o značaju donorstva. Pored toga, oni bi svakako bili motivisaniji da postanu donori kada bi, kao što se radi u Evropi, dobijali izvesnu nadoknadu na ime izostanka sa posla i troškova prevoza. U Evropi su te nadoknade za muškarce od 40 do 250 evra, a za žene koje doniraju jajne ćelije od 800 do 1.500 evra, kaže Jovanovićeva, koja podseća i da donori u većini evropskih zemalja svoje uzorke mogu dati više puta, za razliku od naše zemlje, gde se od jednog donora materijal može uzimati samo jednom za njegovog života.

• Ukoliko ne budemo imali dovoljno donora, reproduktivni materijal ćemo morati da uvozimo iz inostranstva, što može biti papreno. Primera radi, cena za četiri, pet jajnih ćelija može biti i do 4.000 evra, kaže naša sagovornica.

Sa druge strane, Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, pri kojoj se i nalazi Banka reproduktivnih ćelija, kaže da mnogobrojna istraživanja pokazuju da novac nije najveći pokretač već najveći broj ljudi donira ćelije iz altruističkih razloga.

• Banka je osnovana tek pre nekoliko meseci. Praksa donorstva će tek zaživeti kod nas – kaže Stefanović i objašnjava da je do sada osam muškaraca ušlo u program pripreme, te da bi njihov reproduktivni materijal, ako dodatna testiranja pokažu da je sve u redu, uskoro mogao da se koristi. Što se tiče doniranja genetskog materijala žena, tu je situacija nešto drugačija.
• Razlog što se žene u manjem broju javljaju je taj što je kod njih uzimanje uzorka dosta komplikovanije, a nosi i određenu dozu rizika, kaže Stefanović. Više o proceduri za donatore pročitajte u našem tekstu http://zdravlje-vodic.rs/zasto-nema-donora-reproduktivnih-celija/