U Srbiji je među osobama starijim od 65 godina čak 40,7 odsto onih kojima je potrebna dugotrajna nega zbog teškoća u funkcionisanju, a među osobama sa invaliditetom od 18 do 64 godine još ih je više, čak 64 odsto, pokazuju rezultati studije Crvenog krsta “Pristup uslugama dugotrajne nege u Srbiji”.

Koordinatorka projekta u ime Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović kaže za Euronews Srbija da su i starijim i osobama sa invaliditetom potrebne razne vrste pomoći – počev od održavanja higijene stana i čišćenja, pomoć prilikom hranjenja, prilikom održavanja lične higijene, kupovine lekova i namirnica, odlaska kod lekara. Ovim licima uglavnom pomoć pružaju članovi njihovih porodica.

Problem neformalnih negovatelja široko rasprostranjen

Todorović kaže da problem neformalnih negovatelja koji brinu o starim osobama i osobama sa invaliditetom kompleksan i nije vezan samo za Srbiju i Zapadni Balkan, nego da je globalan. Oni, kako dodaje, često nemaju dovoljno obuke i nedostaje im podrška.
“Nisu dovoljno obučeni kako što kvalitetnije da brinu o starijoj osobi i osobi sa invaliditetom. Oni nemaju predaha da brinu i o sebi, nemaju mogućnost da ostave osobu o kojoj brinu negde i da mogu da obave svoje privatne obaveze. Nemaju nikakve grupe samopomoći”, kaže Todorović.
Neformalni negovatelji, prema njenim rečima, često odlaze sa tržišta rada, pre svega žene, kako bi mogle da se brinu o ostarelom članu porodice, te je neophodno da imaju podršku u vidu fleksibilnog radnog vremena ili mogućnosti rada od kuće.

U sprovedenoj studiji učestvovalo je više od 600 starih lica koja koriste neku uslugu socijalne ili zdravstvene zaštite kao što su kućno lečenje, pomoć u kući i lični asistent i oni smatraju da je potrebna saradnja između socijalnih i zdravstvenih usluga.
“Ukoliko primaju zdravstvenu uslugu, njima je potrebna i socijalna. Ukoliko imaju samo gerontodomaćicu njima je potreban još i fizioterapeut, pomoć lekara”, kaže Todorović.

Kada je u pitanju smeštaj, prema rezultatima istraživanja samo 10 odsto starih osoba bi se odlučilo za dom, a 10,4 bi se odlučilo za hraniteljske porodice. Todorović dodaje da hraniteljske porodice nisu dovoljno promovisane kod nas i da je nedovoljno ljudi o tome informisano. Kaže da su oni koji su smešteni u domovima, uglavnom zadovoljni uslugom.

“Ukoliko bismo mogli da imamo različite usluge u zajednici i različite pružaoce usluga to bi smanjilo pritisak na zdravstveni i socijalni sistem. Znači da pružaoci usluga ne budu samo javni već i privatni”, rekla je za Euronews Srbija koordinatorka projekta ispred Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović.

Ovo istraživanje je rađeno u zemljama Zapadnog Balkana po istoj metodologiji, a rezultati i iskustva bili su slični. Ipak, razlika koja se uočava je primer Severne Makedonije, koja ima prepoznatog negovatelja. On pruža usluge starijima i osobama sa invaliditetom, ne samo u institucijama, nego i u kućnim uslovima.