Ukoliko bi se u Srbiji realizovao skrining program i uvela ciljana terapija u prvoj liniji lečenja raka debelog creva, mogli bismo da sačuvamo više od 4.000 života svake godine, zaključeno je na konferenciji za medije u sklopu obeležavanja meseca marta koji je u celom svetu posvećen borbi protiv raka debelog creva, u organizaciji Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS) i Udruženja pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre, u saradnji sa kompanijom Merck. Rak debelog creva je drugi vodeći uzrok umiranja među malignitetima u Srbiji, a svake godine oboli više od 4.500 ljudi. U okviru kampanje #4000 života od večeras će i Avalski toranj biti u plavoj boji koja je simbol borbe protiv raka debelog creva.

Doktor Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije je istakao da je neophodno uključivanje bioloških lekova, kako bi lečenje bilo uspešnije.

‘- Bićemo veoma zahvalni državi da pacijenti dobiju evropski standard u lečenju. Ono što je dobro je da se ovi lekovi nalaze na listi RFZO-a, a ono što je potrebno je samo proširiti indikacije kako bi ih svi pacijenti dobili u prvoj liniji lečenja. U ovom trenutku 200 pacijenata dobija ciljanu biološku terapiju dok bi terapija trebalo da postane dostupna za 700 pacijenata. RFZO je do sada sa pažnjom pratio naše savete, tako da ne sumnjam da će tako biti i u ovom slučaju – poručio je dr Radosavljević.

Ciljana terapija je dostupna u prvoj liniji lečenja u svim zemljama Evrope osim u Srbiji. Svaka 3,5 minuta u svetu jedna osoba dobije dijagnozu raka debelog creva. Približno 25% pacijenata već prilikom postavljanja dijagnoze ima metastatsku bolest, koja očekivano ima najlošiju prognozu. Imajući u vidu stope obolevanja i smrtnosti jasno je da rak debelog creva predstavlja značajno zdravstveno opterećenje stanovništva. Poseban problem je metastatska bolest koju u našoj zemlji prati visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije.  Unapređenje lečenja raka debelog creva u Srbiji može se postići ranim otkrivanjem, implementacijom redovnog molekularnog testiranja i proširenjem indikacija kako bi se omogućilo pravovremeno lečenje. Preporuka je da svako ko ima više od 50 godina poseti svog lekara i prema potrebi uradi kontrolne testove.

Da u celom svetu broj obolelih od raka debelog creva raste, pa tako i u našoj zemlji podsetio je dr Siniša Radulović, predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije . Ono što dodatno zabrinjava, kako je istakao, je da je sve veći broj mladih ljudi koji oboljevaju, ispod 40 godina, kao i da se ova bolest javlja sve češće i među ženama. Zato je bitno primeniti efikasan sistem prevencije i skrininga u Srbiji .

Medikalni onkolog dr Miljana Džunić iz Kliničkog centra u Nišu apelovala je na građane da se uprkos situaciji sa pandemijom, čim osete prve simptome obavezno jave lekaru, jer rak debelog creva može da se spreči, može da se leči kada se otkrije na vreme.

Profesor dr Ivan Nikolić, direktor Klinike za internu onkologiju na Institutu za onkologiju Vojvodine, gastroenterolog rekao je da zdravstveni radnici imaju iskustvo i znanje kako treba lečiti po najseveremnijim standarima, ali moraju imati i oruđe, odnosno dostupnost savremenih lekova bez ograničenja za određene grupe pacijenata.

Tanja Čortan, pacijentkinja iz Novog Sada imala je samo 36 godina kada je dobila dijagnozu kolorektalnog kancera.

– Počelo je sporadičnim bolovima u stomaku koji su postali jači i češći. Dugo sam lutala, dve godine. Pomislila sam – ovo se ne dešava. U životu nisam bila ozbiljno bolesna. Ovo je ružan san. Neka greška. Onda sam rekla – Zašto baš ja? Moj najveći strah bio je da je rak prekasno otkriven, u IV stadijumu, sa metastazama, i da neću moći da se lečim… Borim se već četiri godine. Rana dijagnoza je najvažnija. Šansa za izlečenje veća je kod ljudi kojima je bolest utvrđena u prvom stadijumu. Informisanje je takođe važno, volela bih da sam imala više pravih informacija na početku. Uvođenje ciljane terapija u prvoj liniji lečenja moglo bi da sačuva živote ljudi – izjavila je Tanja Čortan.