Tablete protiv alergije, kapi za nos ili lek za glavobolju, zavisno do apoteke do apoteke, mogu da se razlikuju u ceni i do 13 odsto. To je zato što je država za ovu grupu medikamenata poznatih kao “OTC” – koji mogu da se kupe bez recepta i da se koriste bez nadzora lekara, propisala maksimalnu maržu od 25 odsto, pa od apoteke koja ih prodaje zavisi koliko će da se ugradi, pišu Večernje novosti.

– Pojedini apotekari idu sa maksimalno dozvoljenim rasponom u marži i zato su ovi lekovi kod njih skuplji – kaže za “Novosti” diplomirani farmaceut Slavica Anđelković. – Međutim, većina mojih kolega za ovu grupu lekova uračunavaju maržu od 12 odsto, istu onu koja se koristi i za lekove koji se izdaju na recept.

Naša sagovornica objašnjava da su u sredinama gde ima veliki broj apoteka i gde je velika konkurencija, “OTC” lekovi i suplementi obično jeftiniji, dok prodavac lekova češće koristi maksimalno propisanu maržu tamo gde je broj apoteka mali.

Kada je o izdavanju lekova na recept reč, pacijenti ne bi trebalo da budu zabrinuti, jer njihove maksimalne cene direktno određuje Republički fond za zdravstveno osiguranje i kontroliše naplatu istih.

– Kada neko upotrebljava lek sa A liste, znači da za njega plaća samo participaciju od 50 dinara po kutiji – priča Slavica Anđelković. – Ukoliko je neko na terapiji lekom sa A1 liste, dakle to su takođe lekovi koji se izdaju na recept, on je dužan iako ima recept da plati učešće u ceni leka koje je najčešće od 30 do 70 odsto, a kod nekih lekova može da ide i do 90 procenata.

Sve je veći broj pacijenata koji se suočavaju sa činjenicom da im je lekar propisao skup lek za koji moraju prilično da doplate, ili da plate papreni iznos u celosti, a da istovremeno postoji lek starije generacije koji je jeftiniji.

– Normalno je uvek da su lekovi novije generacije skuplji od starih, sirovine su skuplje – kaže naša sagovornica, i dodaje da nije uvek nužno menjati staru terapiju novom, na šta se pacijenti često žale, ali o tome ipak odlučuje lekar specijalista koji prati i nove protokole lečenja i stanje pacijenta.

Zašto nekih lekova nema u prodaji?

Koliko će da košta lek koji se ne izdaje na recept, takođe u izvesnoj meri zavisi od kontrole države.

– Za lekove koji se izdaju bez recepta, nosilac dozvole za lek formira cene i dužan je da Ministarstvu zdravlja dostavlja podatke o cenama tih lekova najmanje jednom u toku kalendarske godine, najkasnije do 1. marta za prethodnu godinu – kaže Dragana Vujičić, pomoćnica ministarke zdravlja za Sektor lekova i medicinskih sredstva, psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prekursora.

Na pitanje “Novosti” zašto pojedinih lekova na tržištu nema duže vreme, ona kaže:

– Razlozi deficitarnosti lekova mogu da budu raznovrsni. Od problema u nabavci aktivnih i pomoćnih supstanci i ambalaže potrebne za proizvodnju leka, preko izmena ili problema u proizvodnom procesu, regulatornih prepreka, uočenih odstupanja u standardu kvaliteta lekova ili njihovom defektu do odluka proizvođača da prestanu sa proizvodnjom određenog leka na globalnom nivou.

Konkretno, pomoćnica ministarke zdravlja objašnjava da je razlog deficitarnosti leka “lorazepam” od jedan miligram, po izjavi proizvođača, zbog tehničko-tehnoloških problema koji zahtevaju izmene i unapređenje proizvodnog procesa, koji su u toku i iziskuju duži vremenski period za njihovu realizaciju.