Rezultati istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pokazali su da je svaki četvrti pušač (24,3%) pokušao da ostavi pušenje, a da je svaki drugi (58,6%) zabrinut za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja. Samo 30 odsto izjasnilo se da su dobili savet od zdravstvenog radnika da prestanu da puše.

Prema podacima objavljenim u najnovijem Zdravstveno statističkom godišnjaku Srbije za 2020, skoro 40 odsto stanovnika Srbije uzrasta 15 i više godina ima naviku stalnog ili povremenog pušenja. Nešto veći procenat pušača je među muškarcima – 34 odsto, dok puši 30 odsto žena. Istraživanje je potvrdilo da je u Srbiji upotreba duvana već dugi niz godina jedan od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje.

Naviku svakodnevnog pušenja cigareta, cigara ili duvana za lulu ima svaki četvrti stanovnik Srbije (27,1%).

Što se tiče alkohola, rezultati Istraživanja pokazali su da u Srbiji nešto više od polovine stananovništva(50,7%) ne konzumira alkohol. U populaciji mladih između 15 i 19 godina 52,7 odsto nije konzumiralo alkohol, značajno više devojaka (57,2%) nego mladića (48,1%).

Svakodnevno pije 3,1 odsto stanovništva što predstavlja smanjenje u odnosu na 2013. kada je alkohol konzumiralo 4,7 odsto građana Srbije. Navika svakodnevnog konzumiranja alkohola najviše je zastupljena među najniže obrazovanom i vangradskom populacijom.

U izveštaju se navodi da zabrinjava podatak da je svaki šesti adolescent uzrasta od 15 do 19 godina najmanje jednom mesečno konzumirao više od šest alkoholnih pića tokom jedne prilike, bez razlike u odnosu na pol.

Zanimljiv je podatak da je barem jednom mesečno više od šest pića u jednoj prilici popilo 15,1 odsto muškaraca i 4,1 odsto žena, odnosno ukupno 9,2 odsto stanovništva. To je, prema dostupnim podacima, niži procenat od proseka EU koji iznosi 14,8 procenata.

Prvo mesto u toj statistici zauzimaju Norvežani (73,4%), Danci (28,7%), Nemci (25,4%) i Rumuni(23,9). Manje od nas piju Mađari, Grci, Španci i Italijani.