Darovanje reproduktivnih ćelija i embriona jedan je nesebičan i dobrovoljan čin za koji nije predviđena novčana naknada, proizlazi iz Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO). Takođe, ni parovi neće dodatno plaćati korišćenje doniranih ćelija.

donori mogu biti žene od 20 do 34 godine i muškarci do 40 godina. .
Vantelesna oplodnja sa doniranim materijalom namenjena je parovima i pojedincima koji su iscrpeli sve druge mogućnosti sa svojim materijalom, a izvodi se samo u izuzetnim slučajevima.
“Na osnovu Zakona o BMPO davalac jajnih ćelija je žena čije se jajne ćelije upotrebljavaju za oplodnju duge žene. To može biti i žena koja učestvuje u postupku vantelesne oplodnje iz koga je nastao višak njenih jajnih ćelija, a koje ona želi da pokloni. Davalac semenih ćelija je muškarac čije se semene ćelije upotrebljavaju za oplodnju žene koja nije njegova supruga, odnosno vanbračna partnerka. Davaoci semenih ćelija moraju dati pismeni pristanak za darivanje”, objašnjava Arizanovićeva i dodaje da davaoci moraju biti punoletna, zdrava i poslovno sposobna lica.
Program donacije jajnih ćelija se preporučuje u slučajevima:
preuranjena menopauza
serija neuspešnih pokušaja VTO
istorija pobačaja
istorija lošeg kvaliteta janih ćelija
istorija naslednih bolesti
nepostojanje odgovora ili slabog odgovora jajnika na stimulaciju
žene preko 40 godina
nepostojanja jajnika

Ko može da donira spermatozoide
Doniranje spermatozoida (semenih ćelija) koriste se tokom vantelesne oplodnje, a najčešći razlog je azoospermija, tačnije stanje kada testisi ne proizvode spermatozoide ili zbog nekih prepreka oni ne dospevaju u ejakulat. Međutim, stručnjaci savetuju da se o ovom postupku razmisli i u slučajevima kada se u porodičnoj anamnezi muškarca detektuju nasledne bolesti koje se mogu preneti na potomstvo.

Kada se prepručuje donacija embriona

Kod određenog broja parova kojima je u isto vreme potrebna i donacija jajne ćelije i donacija spermatozoida predlaže se donacija embriona. Ova vrsta donacije se dešava u najtežim kombinovanim slučajevima neplodnosti. Zakonom je predviđen strog biomedicinski i pravno-etički okvir i definisano je da jedan par davaoca može embrione darovati isključivo jednom primaocu, u jednom ili u više ponovljenih postupaka. Ovo pravilo je uvedeno zbog postojanja velike verovatnoće ukrštanja i susretanja “polubraće”/”polusestara” u državama sa malim brojem stanovnika. Po ovom  Zakonu, nije moguće osporavanje očinstva ili majčinstva dece koje su dobijene postupkom vantelesne oplodnje doniranim embrionom.

Program donacije embriona se preporučuje u slučajevima:
Preuranjena menopauza
Serija neuspešnih pokušaja VTO
Istorija pobačaja
Istorija lošeg kvaliteta reproduktivnih ćelija
Istorija naslednih bolesti
Nepostojanja odgovora ili slabog odgovora  jajnika na stimulaciju
Žene preko 40 godina
Nepostojanja jajnika
Azoospermije i dr.

Davaoci embriona su supružnici, odnosno vanbračni partneri koji su odustali od korišćenja svojih embriona koji su nastali u postupku homologne oplodnje i koji ne žele više da ih koriste za sopstvenu oplodnju. Davaoci embriona moraju dati pismeni pristanak za upotrebu svog embriona u oplodnji drugih supružnika, odnosno vanbračnih partnera, odnosno žene koja živi sama.
Novim Zakonom o BMPO predviđeno je da pravo na postupke BMPO ima i punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama i koja je sposobna da vrši roditeljsku dužnost i u takvom je psihosocijalnom stanju na osnovu koga se može opravdano očekivati da će biti sposobna da obavlja roditeljske dužnosti, odnosno predviđena je i u tim slučajevima mogućnost doniranja sperme ili embriona.
Podaci o davaocu reproduktivnih ćelija i embriona, kao i o promaocu čine sadržaj Državnog registra i čine ih:
–lični identifikacioni broj;
–lični podaci davaoca (ime i prezime, ime jednog roditelja, devojačko prezime, datum rođenja, JMBG, mesto rođenja, država rođenja, državljanstvo, broj lične karte, odnosno broj pasoša, bračno stanje, visina, težina, boja očiju, boja kose, struktura kose, krvna grupa, Rh faktor, rasa, podatak da li je davalac usvojen i da li je začet darovanim reproduktivnim ćelijama;
–lična i porodična anamneza
–rezultati urađenih pregleda i testova i to: HIV infekcija, simptomatski i asimptomatski oblok B i C hepatitisa, humani T-limforopni virus Tip I, II, III (HTLV), citomegalovirus (CMV virus), sifilis, gonoreja, infekcije hlamidije, mikoplazme ili ureaplazme, hemofilija i drugi poremećaji koagulacije, skrining na cističnu fibrozu, a u odnosu na istoriju bolesti, anamnezu i na genetsku procenu i određene tropske bolesti;
–datum davanja izjave za doniranje i korišćenje reproduktivnih ćelija;
–datum prikupljanja reproduktivnih ćelija;
– datum povlačenja pristanka za doniranje i korišćenje reproduktivnih ćelija (da li postoji ili ne)
–datum poslednje provere da li je donor reproduktivnih ćelija živ.