Rođenje deteta za svaku majku predstavlja najlepši trenutak u životu. Međutim, danas mnoge žene u Srbiji sam porođaj, ali i oporavak nakon njega, žele što pre da zaborave, zbog poniženja koje su doživele. Istraživanje Centra za mame pokazalo je da svaka deseta žena nikada više ne želi da postane mama zbog lošeg iskustva koje je imala u porodilištima. Akušersko nasilje je tema o kojoj se danas sve češće priča. Doživele su ga i dve sagovornice Euronews Srbija Vesna Džamić i Vesna Peter, jedna u Narodnom frontu u Beogradu, druga u porodilištu u Pančevu.

Vesna Džamić (33) iza sebe ima dve trudnoće, dva spontana pobačaja. Kaže da joj je posebno bilo teško kada su je u Narodnom frontu stavili u sobi sa trudnicama, što je išla hodnicima gde je mogla da vidi mame sa bebama, a ona je svoju izgubila.

– Nije u redu da ja to gledam, ali i to kroz šta ja prolazim ne treba da gledaju trudnice koje čekaju porođaj – ispričala je Vesna u emisiji “Hajde da razgovaramo” na Euronews Srbija .

Još se seća bolova i molbe sestri da je vodi u porodilište, na šta joj je ona odgovorila da nije još vreme, a ako se desi da krene plod da ga izbaci medicinskom lopatom u toalet i da je pozove.

– Rekla sam joj da ja ne želim to da radim, da ne želim da vidim mrtvu bebu. Kada su me spustili u porodilište skoro dva sata niko me nije obišao da vidi šta radim. Molila sam ih da me umiju, da ću se onesvestiti od bolova, ali se niko nije pojavljivao. Dođu, pogledaju da li sam izbacila plod i odu. Ujutru su me sestre povele u kupatilo da se istuširam. Tu sam se onesvestila. Sestra je počela da viče na mene kao da sam ja to namerno uradila – seća se Vesna bolnog iskustva.

Kaže da su samo povremeno proveravali otkucaje srca bebe, ona se zaglavila i odjednom se oko Vesne našlo 5-6 ljudi.

– Jedan lekar mi je legao na stomak, druga doktorka je pokušavala bebu da izvuče. Kada sam počela da se porađam jedna od njih je rekla ‘Bože kako je debela’. Tražila sam epiderul, anesteziolog je došao pogledao moj karton i rekao da meni neće dati epidural iz njemu znanih razloga – seća se sagovornica Euronews Srbija.

U ministarstvu i porodilištima ćute

O temi akušerskog nasilja za Euronews Srbija nisu bili voljni da razgovaraju u Ministarstvu zdravlja, ali ni u najvećem porodilištu u Srbiji – Narodnom frontu. O ovoj temi javno žele da govore samo žene koje su bile žrtve i aktivistkinje koje se bore da se situacija promeni.

Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da je akušersko nasilje tema koja se tiče svake žena koja razmišlja o rađanju ili je rađala. To udruženje se već deset godina bori da se stvari promene, ali pomaka skoro da nije bilo.

– Za ovih deset godina poslali smo puno mejlova, zakucali na mnoga vrata, a dobili samo neka uveravanja i puno ignorisanja. Kada se podvuče crta rezultati su minimalni, gotovo da ih nema. Ovo nije problem koji postoji poslednjih 10 godina, već više decenija – priča Jovana Ružičić.

Napominje da je akušersko nasilje svaka bolna metoda koju lekar ili babica primenjuju, skakanje po stomaku, ali i uvrede koje porodilje trpe na porođaju ili posle njega, vikanje.

– Žena u porodilištima nema ohrabrujuću atmosferu. U porodilištima se rađaju bebe, ali i mame – navela je ona.

Često se ženama koje se žale na akušersko nasilje spočitava da su razmažene, a zaboravlja se da su one tada u osetljivom životnom periodu, kada ih je potrebno ohrabriti i reči kao što su “možeš ti to”, “hajde sada”.

Ružičić kaže da u porodilištima mora da postoji sistem koji funkcioniše, da su definišu procedure dobre komunikacije sa pacijentkinjama.

– Naše zdravstvo ima puno problema. Imamo decenije zanemarivanja, malih plata, predugih smena. Sve to razumemo. Imamo fantastične lekare i babice, ali imamo i one koji nisu takvi. Danas se vrlo dobro zna kod koga treba da završiš na stolu i kod koga treba sve da uradiš da ne dođeš – rekla je Ružičić.

Od kada je počelo javno da se govori o ovom problemu, svi se slažu da je potrebna ozbiljna edukacija zdravstvenih radnika kako se razgovara sa trudnicama i porodiljama u porodilištu.
I u porodilištima u regionu slična je situacija. To se potvrdilo u okviru regionalne kampanje “Sloboda rađanja”. Ružičić navodi da su Hrvatska i Slovenija naprednije od Srbije, imaju modernije uslove rađanja, bolje prakse i manje nasilnih zahvata, ali tretman porodilja je vrlo sličan kao u Srbiji.

A šta mogu da urade žene u Srbiji, osim da javno govore o toj temi, pitanje koje se danas često postavlja.

– Žena treba da zna koja su njena prava. Zakon o zaštiti pacijenata kaže da svako treba da zna šta se dešava nad nihovim telom – objasnila je Ružičić.

“Stop akušerskom nasilju”

Bolno iskustvo u porodilištu imala je novinarka Dragana Pandurević Jovović sa portala Zadovoljna, koja je pokrenula FB stranicu “Stop akušerskom nasilju”. Posle njene priče, koju je javno podelila, mnoge druge žene osmelile su se da pričaju o ovoj temi.

– Posle je krenuo tihi cunami. Advokatice su pokrenule grupu besplatne pravne podrške ženama žrtvama akušerskog nasilja. Kod nas postoji kultura da se o tome ćuti. Ako kažeš da ti je u porodilištu bilo loše, i okolina te osuđuje – priča Pandurević Jovović.

Priča da kroz svoj novinarski rad na ovu temu nije naišla na mnogo otvorenih vrata. Mesecima je, kako kaže, od Ministarstva zdravlja pokušavala da dobije odgovor da li postoji zvanični dokument kojim se zabranjuje prisustvo očeva na porođaju. Nije uspela da ga dobije. U međuvremenu, nakon korone, mnoga porodilišta su ponovo otvorila vrata za tate.

Dragana je imala loše iskustvo prilikom prvog porođaja. Porođaj je trajao dugo.

– Kada su krenuli naponi, nisam uspela da izguram bebu. Okružila me gomila medicinskih radnika. Lekar mi je legao na stomak da izgura bebu, a ja sam nosila masku. Osećala sam da ne mogu da izdržim i rekla sam ‘Čekajte ugušiću se’. Na to mi je babica odgovorila ‘ugušila se dabogda’. Porođaj je završen vakumom – priča Dragana.

Fejsbuk grupa “Stop akušerskom nasilju” danas broji više od 4.000 članica.