Dodatni časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja od prvog septembra uvode se u 120 odeljenja osnovnih i srednjih škola. Time počinje realizacija pilot projekta ministarstava prosvete, sporta i zdravlja „Svako dete ima pravo da odrasta zdravo”. Ogledno povećanje nastave fizičkog u redovnom rasporedu časova planirano je u 70 odeljenja od prvog do četvrtog razreda osmoletke, 30 odeljenja osnovaca od petog do osmog razreda i 20 srednjoškolskih odeljenja, precizirao je Miroslav Marković, član uprave Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta, inače savetnik u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

U koliko i u kojim školama će se ovaj projekat realizovati treba da odredi resorno Ministarstvo prosvete. Izvesno je da će to biti škole u kojima se već praktikuje obogaćeni rad u jednoj smeni, jer one imaju uslova za to. Ideja je da se poveća broj časova fiskulture, a time utiče na povećanje ukupne fizičke aktivnosti učenika i unapređivanje zdravstvenog stanja đačke populacije, što dugoročno osigurava – unapređenje zdravlja nacije.

‒ Jedan dinar, dolar ili evro uložen u preventivu, a tu spada fizička aktivnost, sedmostruko se državi vraća na tercijarnim granama zdravstvene zaštite. Ako sada nešto ne preduzmemo mi za desetak, petnaest godina nećemo imati radno sposobno stanovništvo. Već je drastično povećan broj odlazaka na bolovanje, ljudi su sve bolesniji, to je u direktnoj vezi s fizičkom (ne)aktivnošću i (ne)zdravim stilovima života ‒ napominje Marković.

Da su sistemski koraci preko potrebni potvrđuju rezultati najnovijih studija, koje ističu profesori fizičkog, a koji pokazuju da svako peto dete ima loše držanje tela, svako četvrto je gojazno, dok se čak 70 odsto školaraca ne bavi sportskim aktivnostima van škole. Konstantno narušavanje zdravstvenog statusa dece ogleda ne samo u povećanju procenta posturalnih poremećaja (kriva kičma, ravni tabani), već i značajnom povećanju procenta dijabetesa i hipertenzije.

Preporuka je Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da deca i mladi svakog dana treba da provedu minimalno 60 minuta u umerenoj do visoko intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. U Srbiji to ispunjava mali broj školaraca. Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” potvrđuju da je svega 70 odsto dečaka, a 66 odsto devojčica fizički aktivno jednom do dvaput nedeljno. U proseku 11 odsto dece ima skoliozu, kifozu ili kombinovani deformitet kičmenog stuba, a 13 odsto dece uzrasta od pet do 14 godina ima ravne tabane, i to znatno češće u beogradskom regionu gde ovaj procenat dostiže 22 odsto.

Pritom, istraživanja zdravstvenog ponašanja školske dece koja su obuhvatila učenike petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole pokazuju da se učestalost svakodnevnih fizičkih aktivnosti smanjuje s uzrastom tako da što su deca starija manje su fizički aktivna. U petom razredu 44 odsto dečaka i 36 odsto devojčica fizički je aktivno svaki dan, a u prvom razredu srednje 39 odsto dečaka i svega 18,5 odsto devojčica.

‒ Đaci koji će učestvovati u ovom projektu imaće više obaveznih časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u redovnom rasporedu. Vodilo se računa o tome da mlađi osnovci inače imaju manje časova nego stariji osnovci i srednjoškolci, zato je najviše odeljenja od prvog do četvrtog razreda u kojima počinje pilot. U osnovnim školama učenici će umesto dosadašnja tri imati pet časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja sedmično, a srednjoškolci četiri ‒ pojašnjava Marković.

Kao važan deo ovog pilota on naročito naglašava i uvođenje sistematskih pregleda učenika svake godine, počev od ove, i to proširenih takozvanih sportskih koji obuhvataju i EKG i krvnu sliku. Ističe da mlađim osnovcima od prvog do četvrtog razreda tri časa fizičkog nedeljno, kao i do sada, držati učitelji a dodatna dva nastavnici, tako da se ništa ne menja u obimu posla učitelja. Obim posla nastavnika fiskulture biće povećan kao i broj časova u rasporedu učenika obuhvaćenih ovim projektom.

‒ Važno je da nastava fizičkog ne sme da se posmatra kao, niti da ulazi u – opterećenje učenika, jer cilj ove nastave jeste da rastereti učenika od svakodnevnog sedenja u klupi i konstantne fizičke neaktivnosti. Ako se pokaže da ovaj projekat daje rezultate, cilj je da se uvede u sve škole od školske 2024/25. godine. Svi pitaju kako? Ta procedura zahteva izmenu određenih propisa, ali nakon pilota struka će sesti i odlučiti šta, kako i koliko. Bilo bi idealno da se ispoštuju preporuke SZO, ali po kom modelu to ćemo da vidimo. Više je mogućnosti ‒ kaže Marković.

Sistemsko praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika u okviru nastave fizičkog postojalo je u Beogradu od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka. Zatim ga više od dve i po decenije nije bilo. Tek pre pet-šest godina u Srbiji uveden je novi sistem praćenja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti đaka (od školske 2017/18. godine u osnovnim školama i 2018/19. godine u gimnazijama), kao deo reformisanih programa predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje. Kao kruna te reforme, prema najavama prosvetnog vrha, od naredne školske godine, po novom konceptu na osnovu testiranja učenika, podaci o fizičkom razvoju i motoričkim sposobnostima osnovaca i srednjoškolaca kontinuirano će se evidentirati i pratiti ‒ elektronski.

U svim školama, kako je „Politika” ranije objavila, nastavnici fizičkog će rezultate testiranja snage, izdržljivosti, gipkosti đaka beležiti u aplikaciju, a analiziraće ih softver. Sistem će tako raspolagati relevantnim pokazateljima fizičkog statusa učenika (pojedinačno, na nivou odeljenja, do nacionalnog nivoa) u skladu sa zaštitom podataka o ličnosti. Cilj je da se indirektno prati zdravstveni status učenika, da se đacima pruže preporuke kako da poboljšaju ili očuvaju trenutni nivo motoričkih sposobnosti, ali i da se stvori baza podataka relevantnih za naučnoistraživački rad i unapređivanje obrazovnih politika.