Građani Srbije već godinama koriste prednosti digitalizacije u brojnim oblastima života i rada, a kako je digitalizacija obuhvatila i zdravstveni sistem, ona nam pruža iste mogućnosti: da na klik zakažemo termin kod izabranog lekara, da na jednom mestu imamo sve medicinske izveštaje i nalaze, da zahvaljujući eReceptu bez šetanja po domovima zdravlja i drugim ustanovama dođemo do terapije u apoteci.

Osim što štedi vreme i novac, digitalizacija doprinosi i zaštiti zdravstvenih podataka koji spadaju u naročito osetljive podatke o ličnosti. Na koji način su eUsluge u zdravstvu unapredile i ubrzale lečenje, i kako su doprinele zaštiti podataka pacijenata i odbrani od stigme, danas je u „Uranku“ na televiziji K1 objasnio Bratislav Prokić izvršni direktor Udruženja Potent – Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje.

Kako je kazao, ono što začuđuje jeste da češće vidi starije osobe koje znaju za prednosti digitalizacije i koriste eUsluge, nego mlade koji o tome još veoma malo ili pak uopšte ne znaju.

– Mladi su zdravi, ne koriste toliko zdravstvene usluge i ne znaju zapravo koje sve pogodnosti pruža digitalizacija u zdravstvu. Svim hroničnim bolesnicima, lekarima i celom sistemu eRecept je, na primer, doneo veliku uštedu. Ne samo finansijsku zbog smanjenja korišćenja papira i štampača, već je lekarima eRecept prevashodno uštedeo vreme. Sigurno se sećate kako smo ranije kada odemo kod lekara dugo sedeli u ordinaciji dok lekar popuni karton, recept, napiše uput, unese podatke u svoje interne knjige… Sada se to sve radi na klik. Još ponekad vidimo da se paralelno popunjavaju i papiri, ali mnogo toga se promenilo nabolje – rekao je Protić.

On je objasnio da, zahvaljujući eReceptu danas hronični pacijenti odlaze na kontrolu, na primer, dva puta godišnje, i dobijaju obnovljivi elektronski recept za nekoliko meseci i podižu svoju terapiju u apoteci sve do sledeće lekarske kontrole. Tako više nema potrebe da svakog meseca odlaze lekaru zbog terapije.

Bojazan od stigme

Prokić je danas na televiziji K1 kazao da, kada je reč o HIV pacijentima, zahvaljujući razumevanju direktora Infektivne klinike dr Gorana Stevanovića i tima eRecepta sistem funkcioniše tako da pacijent bira apoteku u kojoj želi da podigne terapiju.

– Pacijent može da ograniči koja će apoteka i koji farmaceut videti njegovu terapiju, ona neće biti vidljiva na svakom mestu. To je fenomenalna zaštita podataka, jer zamislite da živite u malom mestu, oboleli ste od HIV-a, ali idete kod lekara opšte prakse da vam prepiše antibiotik. Odete u apoteku i ne želite da farmaceut vidi ono što ne želite da on vidi – da imate HIV, već samo da vam je potreban antibiotik. Bojazan od stigme i diskriminacije imaju i ljudi sa psihijatrijskim bolestima, kao i oni sa dijagnozom hepatitisa, na primer. Čak je i veći strah da neko za to ne sazna nego što je strah od same bolesti ili umiranja. Kod osoba koje žive sa HIV-om je posebno važno da mogu da izaberu one lekare i farmaceute koji su dovoljno edukovani i senzibilisani kako bi izbegli neprijatnosti. Zaštita podataka je ključna kod lečenja – naglasio je Bratislav Prokić.

Sa HIV-om se živi normalno

Prokić je danas u „Uranku“ objasnio i to da se danas sa dijagnozom HIV-a živi potpuno normalno.

– Sa HIV-om se danas ne umire osim ako za bolest niste kasno saznali. Sa HIV-om se danas živi podjednako dugo kao i da ga nemate, pod uslovom da ste ga otkrili na vreme. To je danas hronična nezarazna bolest koju ne možete da prenesete ni seksualnim putem ni na bilo koji drugi način ukoliko ste na terapiji – kazao je izvršni direktor Udruženja Potent.

On je istakao da ljudi imaju veliki strah i jedno od prvih pitanja kada dolaze na testiranje je: Šta ako rezultat bude pozitivan? Ko će to da sazna?

– Testiranje u Potentu kao i u svim zavodima i instuitutima za javno zdravlje, u odnosu na privatne laboratorije u kojima morate da ostavite neke podatke, je potpuno anonimno. Kod nas vam ne treba ni lična karta, niti ostavljate ime i prezime, već budete zavedeni pod šifrom. Samo ako je rezultat pozitivan odlazite na Infektivnu kliniku i tamo samo lekar koji vas leči vidi rezultate – rekao je Prokić.

On je kazao da bi u okviru svih kliničkih centara u zemlji sistem trebalo da tako funkcioniše: da samo lekar koji leči pacijenta vidi analize i dijagnoze koje su mu potrebne prilikom lečenja.

Terapija za HIV

U Srbiji postoje novi i savremeni lekovi, ali od septembra 2018. nije uveden nijedan novi lek.

– Nas kao pacijente to brine jer su ti lekovi potrebni zbog kvaliteta života. Ne govorimo više o sporednim efektima, jer savremena terapija koja se danas koristi nije toksična niti teško podnošljiva terapija. To su jedna do dve tablete koje se uzimaju i to ljudi piju kao aspirin, i nema sporednih efekata. Kod HIV-a je veoma važna personalizovana terapija i potrebno je da imamo veću ponudu lekova kako bi svaka osoba u skladu sa svojim pratećim komorbiditetima ili specifičnostima mogla da dobije lek koji joj je potreban – rekao je Prokić.

On je napomenuo da trenutno četiri ili pet lekova čekaju u Fondu da se stave na listu i da se nada da će to uskoro da se desi, jer će nas to kao zemlju staviti u rang zemalja koje imaju dostupne najsavremenije lekove za HIV.

– Cilj je da period dobrog zdravlja bude kao i kod osoba koje nemaju HIV. Da se druge bolesti ne jave ranije kod obolelih od HIV-a nego što bi se javili kada bi bili bez ove dijagnoze. Bolest više nije infektivna, imamo mnogo dece rođene bez HIV-a, i više nema straha da će se HIV preneti seksualnim putem kada se koristi terapija. Mi tako zapravo zaustavljamo HIV epidemiju – istakao je Bratislav Prokić.

Ako mladi o seksu ne nauče od roditelja, učiće iz porno filmova

Izvršni direktor Udruženja Potent kazao je danas i to da je seksualno obrazovanje mladih u Srbiji na poražavajuće niskom nivou.

– HIV postoji više od 30 godina, a mi još uvek nismo shvatili da prevencija HIV-a počinje u školi. Da tu deca sve treba da nauče. Kada nam mlada osoba dođe sa sifilisom, nekom drugom polnom bolesti ili HIV-om, mi shvatimo kroz razgovor da ona ništa o tome ne zna. Dva do tri puta više u Potentu imamo otkrivenih sifilisa nego HIV-a. Sifilis se izleči, ali nije bezazlen jer može izazvati ozbiljne komplikacije. Seksualno obrazovanje je mnogo važno. Tokom prošle godine naše Udruženje je posetilo 30 srednjih škola i videli smo da vlada veliko neznanje, ali i veliko interesovanje za ovu temu. Mladi žele da uče o tome. Ako deca ne nauče od roditelja, od lekara ili u školi – učiće iz porno filmova – naglasio je Bratislav Prokić danas u „Uranku“.