U vreme epidemije mnogi su proverili nivo D-dimera u krvi. Jedni na svoju ruku, drugi po zahtevu lekara. D-dimer kao analiza se radi kada se sumnja na začepljenje krvnog suda trombom, odnosno kada postoje određeni klinički znaci. D-dimer ne znači nužno bolest, a na njegovu povišenost mogu da ukažu kratak dah, lupanje srca, otok nogu, topla noga na određenom mestu i tada se treba javiti lekaru, kaže za RTS rukovodilac Klinike za hematologiju, doktor Darko Antić.

Mnogi su prvi put čuli za D-dimer i prvi put uradili tu analizu tokom epidemije. Neki su čak daljim ispitivanjima i pregledima otkrili da je za njegovu povišenu vrednost u krvi glavni razlog nešto drugo, a ne koronavirus.

“D-dimer kao analiza se radi kada se sumnja na neku opstrukciju, začepljenje krvnog suda trombom, odnosno kada postoje određeni klinički znaci, tada se radi D-dimer”, kaže doktor Darko Antić.

Rukovodilac Klinike za hematologiju UKCS ističe da je sada došlo do predominacije te analize u okviru kovid infekcije.

“Veoma je važno da kažemo da to ne znači uvek da je došlo do tromba i da nužno znači lekove. D-dimer je protein koji se normalno javlja kada se razgrađuje krvni ugrušak i on nikada nije na nuli. Postoje i određene fiziološke, normalne stvari kada je on povišen poput trudnoće, maligniteta, povreda i zarastanja rana. Tako da D-dimer ne znači nužno bolest”, naglašava doktor Antić.

Stanja koja mogu da ukažu na povišeni D-dimer i kada se treba javiti lekaru jesu iznenadna pojava kratkog daha, lupanja srca, otoka nogu, topla noga na određenom mestu.

“Analizu D-dimera nikako ne treba da radimo samostalno, već isključivo u komunikaciji sa lekarom. Povišen D-dimer sam za sebe ne znači ništa, to je znak pored puta da treba da nastavimo sa daljom dijagnostikom da bismo možda došli do određene dijagnoze i lečenja. Sam rezultat se ne leči”, naglasio je doktor Antić.

Kada je reč o povišenom D-dimeru tokom kovid infekcije, doktor Antić kaže da će se kako bolest prolazi i D-dimer smirivati.