Ove godine u Srbiji je transplantirano samo pet organa, a više od 1.000 ljudi čeka na presađivanje. Najveći problem je nedostatak donora, rekao je Mladen Todić iz udruženja transplantiranih pacijenata “Zajedno za novi život”.
Ovogodišnji Dan donora, 12. oktobar, Evropa dočekuje sa dramatičnim padom broja transplantacija organa, koje mogu da spasu ljudske živote. Zbog pandemije je odloženo više od 10 hiljada operacija, zbog nedostatka kreveta u intenzivnoj nezi i zabrinutosti za lečenje transplantiranih pacijenata.
Todić je za RTS rekao da je u jednom periodu korona zaustavila program transplantacije, ali početkom ove godine program u Srbiji je nastavljen, transplantacioni timovi su se vratili u svoje centre i počeli sa radom.
Todić navodi da su podaci za ovu godinu poražavajući.
“Od početka ove godine nije presađeno ni jedno srce. Dve jetre i tri bubrega su presađeni ove godine, praktično pet života je spaseno, ali to je za celu ovu godinu, za punih devet meseci. Prethodnih godina bilo je i po 40 donora, i spasenih više od 100 života”, napominje Todić.
Više od 1.000 ljudi, dodao je, trenutno je na nacionalnoj listi čekanja za transplantaciju jetre, srca i bubrega, tojest organa za koje se transplatacija obavlja u Srbiji.
“Najveći problem je nedostatak donora, nedostatak organa, jer džabe mi imamo opremljene transplatacione centre, obučene ljude, kada nemamo donore. Mislim da se u našoj zemlji ne posvećuje dovoljno pažnje toj temi”, zaključio je Todić.
Situacija sa malim brojem donora bila je aktuelna i pre epidemije. Kao što je Zdravlje Vodič pisao, za prvih devet meseci 2019. godine Srbija je imala samo 12 dobrovoljnih davalaca organa. Podaci organizacije Eurotransplant su pokazali da je istovremeno Slovenija, sa samo 1,9 miliona stanovnika imala 39 donora, a u Hrvatskoj, koja je gotovo dvostruko manja od Srbije, iskorišćeni su organi čak 102 dobrovoljna davaoca.