Zvanične statistike govore da svake godine do 40.000 stanovnika Srbije oboli od nekog od malignih tumora, a umire do 20.000 ljudi. Brojevi sporo, ali stabilno rastu, ali sa starenjem populacije i oskudnim rezultatima skrininga i ranog otkrivanja, kao i mera primarne prevencije, ne možemo ni očekivati drugačije. O kliničkoj slici nije lako govoriti, jer je u onkologiji reč o više od stotinu različitih bolesti, ali može se reći da se mnogo obolelih dijagnostikuje u odmaklom stadijumu bolesti, sa veoma velikim tumorima, što znatno pogoršava prognozu, otežava ili čini nemogućom terapiju.

Ne može se dovoljno naglasiti značaj zdravog životnog stila, izbegavanja štetnih navika, ali i osluškivanja svog tela, nezanemarivanje znakova koje nam ono šalje kada su ozbiljne bolesti u pitanju.

Ovo u razgovoru za “Zdravlje Vodič” kaže dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Dodaje da su broj obolelih od malignih bolesti moramo uzeti sa izvesnom rezervom jer ne ažuriramo nacionalni registar za rak. 

• Koji su razlozi zbog kojih je Srbija u vrhu evropske liste po broju umrlih od karcinoma?

Mnogo obolelih u času dijagnoze imaju velike, često inoperabilne tumore. To ne mora nužno biti pripisano nemaru i strahu pacijenata, jer ima tumora koji se teško otkrivaju u ranijim stadijumima, kao što su karcinomi pluća ili tumori mozga, ali oni koji podležu skriningu, kao što su karcinom dojke, grlića materice i debelog creva, morali bi biti otkriveni rano i uspešnije lečeni nego do sada. Svi drugi razlozi su ovde manje važni, ali bi se mogla spomenuti  dostupnost potrebne dijagnostike, pre svega CT pregleda (skenera), bez čega danas nema postavljanja dijagnoze i pravilnog određivanja stadijuma bolesti kao i terapijskog pristupa. I na kraju, terapijske mogućnosti naše Liste lekova RFZO odražavaju ekonomske mogućnosti sistema, sa mnogo pomaka poslednjih godina i rešavanja mnogih nedostataka. I dalje ima prostora da se prošire terapijske mogućnosti i da ovi bolesnici još uspešnije leče. 

• Kakve su mogućnosti dijagnostike i lečenja malignih bolesti kod nas? Da li zaostajemo za svetom, a kakvi smo u odnosu na zemlje regiona?

Naši tercijarni onkološki centri su dobro opremljeni, i dijagnostikom, i stručnjacima, i medicinskom opremom. Obnovljeni su, na primer, radioterapijski aparati u svim centrima, znatno smanjeno vreme čekanja za zračnu terapiju, i primenjuju se najsavremenije tehnike zračne terapije. Na Listi lekova, u poslednje tri godine našlo se mnoštvo novih lekova za neke od veoma učestalih malignih bolesti. Institut za onkologiju i  radiologiju Srbije, kao najveća i najznačajnija onkološka ustanova u Srbiji radi u zgradi od pre 80 godina, koja zaista već odavno ne ispunjava savremene uslove onkološkog lečenja. Ogromnim trudom zbrinjavamo ne samo pacijente koji pripadaju tercijarnoj ustanovi, već smo i sekundarna onkološka ustanova za Beograd i okolinu. Mislimo da nije nerealna i nezasnovana naša želja da ova institucija dobije novu, savremenu i funkcionalnu zgradu, na korist pacijenata i zarad napretka naše onkološke prakse. Ali, onkologija je toliko danas sveprisutna da i sekundarni centri, velike bolnice u Srbiji moraju ovu delatnost unaprediti. Na to onkolozi ukazuju već desetak godina, da moraju postojati centri izvrsnosti, ali i standarna onkološka terapija u svim delovima Republike. Dakle, ravnomerna dostupnost, i dijagnostike i terapije. Velike bolnice u svim okruzima morale bi biti nosioci standardne onkologije, pre svega dobre hirurgije i sistemske terapije, dok je, razumljivo, radioterapija smeštena u nekoliko većih centara. Sa takvim dostignućima zaista se ne bi mnogo razlikovali od veoma razvijenih evropskih i svetskih centara.

• Kada stručnjaci kažu da se lečenje pacijenata sa malignom bolešću mora podići na viši nivo, šta to konkretno podrazumeva?

Svaki pacijent u našoj zemlji treba da dobije nivo onkološke zdravstvene zaštite kakav postoji u okruženju, i približan onome koji savetuju evropski vodiči iz ove oblasti. Istakao bih ovde potrebu da se i lekari bolje i više edukuju iz onkologije, jer na osnovnim studijama medicine do sada to nije bilo dovoljno za kvalitetno odlučivanje u praksi. Sada se uvodi klininička onkologija pri kraju osnovnih studija, u poslediplomskoj nastavi postoje sve mogućnosti usavršavanja, specijalizacije, uže specijalizacije, doktorske studije. Potreban nam je još veći broj mladih koji će se posvetiti onkologiji, to će podići nivo znanja ali i omogućiti kvalitetnije lečenje naših pacijenata.

• Novi lekovi su skupi, da li je to jedini problem što su pacijentima u Srbiji nedostupni?

O cenama inovativnih lekova raspravlja se i globalno, i veoma su glasni oni koji protestuju protiv visokih cena ovih lekova. Odgovor proizvodjača je da je mnogo uloženo u istraživanje i njihov razvoj, ali to nije odgovor koji zadovoljava zainteresovane.  Ima predloga da se za manje razvijene zemlje odobre niže cene, ali to za sada nije praksa. Svakako da ekonomski razlozi prevladavaju u mogućnostima da se sve veći broj lekova uvrsti na Listu lekova RFZO. Treba uvek dobro proceniti efikasnost tih lekova, jer i tu ima razlika, i naše stručne komisije se veoma trude da samo vrhunske predlože za Listu. U onkologiji nije uvek lako govoriti o efikasnosti lekova, i porediti prognozu ovih bolesnika sa drugim hroničnim nezaraznim bolestima, kao što su zapaljenske bolesti creva, ili lekovi za neurološke ili reumatološke bolesti.    

• Koliko je važna prevencija malignih bolesti i njihovo rano otkrivanje? Koja je Vaša preporuka pacijentima, ali i svim građanima?

Ne može se dovoljno naglasiti značaj zdravog životnog stila, izbegavanja štetnih navika, ali i osluškivanja svog tela, nezanemarivanje znakova koje nam ono šalje kada su ozbiljne bolesti u pitanju. Ne mogu se sve maligne bolesti sprečiti, ali zdravom ishranom i nepušenjem borite se i protiv ubice broj 1- kardiovaskularnih bolesti.

*Ovaj tekst deo je projekta “Da ne ostane nepozNATO” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove ministarstva.