Razočarenje, strah, neizvesnost, strepnja, nada… Osećanja sa kojima se bori svaki par koji bezuspešno pokušava da proširi porodicu. Čak 300 parova koji vode bitku sa sterilitetom okupio se ovog vikenda na Festivalu oplodnje u Beogradu, koje je organizovalo Udruženje “Šansa za roditeljstvo”.
Svi oni imali su priliku da čuju predavanja stručnjaka iz Srbije, ali i Makedonije, Grčke, Danske, Češke, Ukrajine, Belgije i Italije. Takođe, zakazali su besplatne konsultacije sa lekarima i popričali sa psiholozima koji su važna karika u ovom lancu.
U svetu se svaki šesti par bori sa invaliditetom, a u Srbiji se žene i dalje veoma često označajavaju kao jedini krivci za neoplodnost. Ipak, kako je rekla Sandra Jovanović, predsednica “Šanse za roditeljstvo”, problem steriliteta prisutan je podjednako i kod žena i kod muškaraca.
Iako je Banka reproduktivnih ćelija u Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS u Višegradskoj ulici otvorena još u maju, donacija reproduktivnog materijala i dalje je jedan od najvećih problema sa kojima se sreću ovi parovi . Naime, pregledi i procedure koju donori prolaze traju oko šest meseci, a broj davalaca je zabrinjavajuće nizak. Postavlja se pitanje da li je moguće uvećati taj broj, na koji način i kada bi se to moglo ostvariti.
Naime, kako je rečeno, tokom pet meseci koliko radi ova banka u Srbiji osam donora reproduktivnog materijala ušlo je u proceduru. U Danskoj, recimo, svake godine reproduktivne ćelije poklanja čak 150.000 ljudi. Oni za to primaju simboličnu naknadu od svega 40 evra, dok su kod nas davanje i uzimanje novca zabranjeni.
Takođe, tokom festivala je zaključeno da tri postupka VTO koja finanira država nisu dovoljna jer se u našoj zemlji čak 400. 000 parova bori sa sterilitetom. Za mnoge od njih ta borba predugo traje.
“Nakon što iskoriste ta tri postupka pojedini parovi prodaju automobile, uzimaju kredite ili čak prodaju kuće kako bi finansirali još nekoliko pokušaja, a sve zbog želje da postanu roditelji”, izjavila je za “Zdravlje Vodič” Marijana Arizanović iz Udruženja “Šansa za roditeljstvo”.
Prisutni su zaključili i da bi svaki par koji se bori sa sterilitetom trebalo da ima psihološku podršku u okviru klinike na kojoj se leči.