Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, isključivo dojenje je najbolja ishrana deteta od rođenja do šestog meseca života. To je i najbezbrižniji period za mame koje doje, jer tek sa uvođenjem nemlečne ishrane počinje glavobolja – s kojim namirnicama početi i šta prvo dati bebi? Da li će to biti jabuka, banana, pirinač ili krompir? Bake i tetke savetuju i da se prve kašce posole da bi deci bile ukusnije, a uglavnom predlažu da se čak i u vodu doda prstohvat šećera. U moru dobronamernih predloga novopečene mame su potpuno zbunjene. Upravo zbog toga su pedijatri iz Doma zdravlja „Novi Sad“ pripremili smernice za majke koje imaju dilemu o ishrani mališana. Tek u šestom mesecu ,navode oni, dete je fiziološki i neurološki sazrelo, može da sedi, drži glavu uspravno, pokreće jezik gore-dole, prihvata kašice bez refleksnog izbacivanja i uglavnom ima zubiće, te može da žvaće i guta čvrstu hranu. Pri izboru namirnica uzimaju se u obzir godišnje doba, navike u porodici, ekonomski činioci… “Dohranjivanje počinje sa cerealijama, kao što je pirinač, zatim se daje povrće, supe od mesa, a tek posle toga voćne kaše i sokići”, ističu pedijatri.

Zlatna pravila bebi jelovnika:

Nove namirnice davati uvek u jutarnjim časovima da bi se do večeri mogla uočiti alergijske reakcija (osip po koži, proliv, povraćanje) i da bi se kontaktirao pedijatar.

Uvodite novu hranu jednu po jednu, da bi se beba navikla na novi ukus.

Napravite razmak od 4 do 5 dana između uvođenja nove vrste hrane kako bi mogli uočiti eventualne alergijske reakcije.

U početku davati bebi male količine hrane (1 do 2 kašičice) i polako povećajte količinu (15-30 kašičica) i neka navikavanje na novu namirnicu traje između tri i pet dana.

Hrana mora biti sveže skuvana, u početku pasirana, gnječena, a zatim sitno seckana.

U hranu za bebe ne stavljati so i šećer, niti razblaživati vodom, jer treba da oseti prirodan ukus hrane.

Kašice se daju kašičicom, a tečna hrana iz čaše.

Ako beba ne prima dovoljno mleka, mleko dodavati u kašice od žitarica, povrća, voća, jer količina mleka koju beba uzima u prvoj godini ne sme biti manja od 500 ml dnevno

Ukupnu dnevnu količinu hrane rasporediti u više obroka malih po količini i u kraćim vremenskim intervalima.

Bebu ne treba hraniti kad okreće glavu i odbija hranu. Beba treba da uživa u tome i zato je ne treba hraniti na silu.

Poželjno je da dete jede za stolom sa članovima porodice.

ŽITARICE su izvor ugljenih hidrata, gvožđa, kalcijuma, vitamina i u ovu grupu spadaju pirinač, ovas, raž, pšenica, kukuruz, ječam. Količinu koja se daje treba da prati uzrast bebe (koliko meseci toliko kašičica žitarica) i mogu se davati u vidu pahuljica, brašna ili u obliku zrna.

POVRĆE se obično daje u prerađenom, kuvanom stanju. Povrće se daje u početku bez zaprške, uz dodatak majčinog mleka, a kasnije se može dodavati malo maslaca ili kap-dve ulja. Prvo se uvodi kaša od krompira, a zatim spanać, tikvice, šargarepa, bundeva…

MESO se daje u početku kroz supu (supa od junetine je bogata gvožđem i cinkom), a potom meso i mesne supe od piletine, teletine i ćuretine. Meso treba da bude samleveno, očišćeno od masnoće i žilica, a kasnije ga sitno seckati. Žumance se uvodi u sedmom mesecu, mora biti dobro skuvano i daje se postepeno 1/8, ¼, ½ i zatim celo. Ukoliko nema reakcija, davati ga dva puta nedeljno u žitaricama ili sa povrćem. SVEŽE ŽUMANCE SE NE SME DAVATI!

VOĆE I VOĆNE KAŠICE – Prvo treba ponuditi voće sa našeg podneblja – jabuke, breskve, kajsije, šljive, kruške. U početku davati skuvano voće, kao kompot ili kao sokove. Kasnije se može davati i u sirovom stanju, ali treba birati zrelo, sveže voće. Navikavanje traje od četiri do šest nedelja i kad prihvati kašice, u njih treba dodati pirinač.
Crveno voće (jagode, maline, kupine), kivi, mandarine, narandže, limun, med, orahe, badem, lešnik, belance od jajeta, školjke, paradajz, konzerviranu hranu, ribu ne treba davati pre godinu dana zbog alergijskih reakcija.