Službe hitne medicinske pomoći širom Srbije imaju pune ruke posla tokom cele godine, a u moru poziva bude i mnogo onih koji ne zahtevaju hitnu pomoć. Zato se dešava da lekari izgube dragoceno vreme odlaskom na neku adresu, jer pacijent nije biio u kritičnom stanju. Da bi sprečili takve situacije, zdravstveni radnici iz Doma zdravlja „Stara Pazova“ napravili su listu tegoba na osnovu kojih građani mogu da se podsete kada je neophodna intervencija hitnih službi.
Broj 194 treba pozvati uvek kada bolesnik, odnosno povređeni, ili njegova okolina smatraju da u datom trenutku i mestu pomoć može stići jedino od Službe hitne medicinske pomoći. Ukoliko neko želi odgovor na pitanje u vezi svog zdravstenog stanja, to traži od izabranog lekara!
“Lekar hitne medicinske pomoći za to nema vremena, niti će da sudi o postavljenoj dijagnozi i o dosadašnjoj terapiji. Njegov zadatak je hitno zbrinjavanje bolesnika. Na kraju, svako treba sam da odluči hoće li pozvati dežurnu službu hitne medicinske pomoći ili ne. Odluka nije laka. Mi savetujemo građane da ukoliko su u nedoumici, ipak pozovu. Ukoliko je situacija teška, svaki sekund je važan. Ako su nepotrebno pozvali lekara- nisu prvi kome se to desilo”, navode u DZ „Stara Pazova“.
Kako bi doktor mogao doneti pravilnu i adekvatnu odluku, mora raspolagati sa minimumom informacija o kome se radi, gde se tačno nalazi (kuća, stan, javno mesto…) i neke osnovne podatke o bolesti, okolnosti i vrsti povrede.
“U paničnom pozivu ponekad se desi da se zaboravi saopštiti adresa – prekida se veza pre nego što lekar uspe da postavi pitanje o mestu potencijalne intervencije. Da bi se izbegle ovakve vrste greške, najbolje je odmah na početku razgovora saopštiti: ime, prezime, godinu starosti, tačnu adresu i broj telefona sa koga je upućen poziv. Za identifikaciju je sasvim dovoljno reći ime, prezime i godinu rođenja, a kod nepoznate (bezsvesne) osobe na ulici ili drugim javnim mestima, pol i približne godine starosti. Donekle razumemo negodovanje građana, kada obavezno pitamo i za godinu rođenja – nama je to važan podatak sa jedne strane zbog identifikacije, a sa druge strane za adekvatnu odluku, jer u nekim slučajevima saopštena tegoba je prirodna za određenu životnu dob, dok je za drugo to znak ozbiljne bolesti”, napominju u DZ „Stara Pazova“.
Kada morate pozvati Hitnu pomoć
- Iznenadna pojava jakog bola.
- Oštar bol u grudima, ili u trbuhu.
- Uporan, jak bol iza grudne kosti, koji ne reaguje na lekove i traje duže od 5 minuta (može da bude predznak srčanog infarkta)
- Bol koji se širi prema levoj ruci, praćen otežanim disanjem, preznojavanjem, mukom, gađenjem i povraćanjem. Sažvakati jedan aspirin, postaviti se u polusedeći položaj, odmah pozvati lekara.
- Kod mladih osoba prilikom uočavanja bola u grudima, naročito ako se čuje otežano disanje (čujno na daljinu – krkljanje), misliti na plućni edem – bolest koja ugrožava život bolesnika. Umiriti bolesnika, postaviti ga u udoban sedeći položaj, odmah pozvati lekara
- Jaka glavobolja (najjača do sada) može biti simptom aneurizme (proširenja arterije u mozgu).
- Sa jakim bolovima u trbuhu se odražava prsnuće trbušne arterije, upala slepog creva itd.
- Kod žena u fertilno doba – nesnošljiv bol u donjem trbuhu koja je povremeno praćena i vaginalnim krvarenjem van menstrualnog ciklusa ukazuje na pobačaj ili na vanmateričnu trudnoću. Često bolesnice nisu ni svesne, da su trudne
- Trnjenje, opšta slabost, ograničena pokretljivost polovine tela, lica, promene u govoru, promene u disanju, nejednake zenice su simptomi moždanog udara. S obzirom, da ovi simptomi nisu praćeni bolovima, često im se ne pridaje značaj. Znaci mogu privremeno i da se smanje. U pozadini je obično ugrušak krvi, koji je dospeo u moždani krvotok i fizički onemogućava normalan protok krvi u mozgu. Iznad 65 godina moždani udar nije redak slučaj
LEKARA MORATE ZVATI I U SLUČAJU:
- Kod naglo pogoršanog stanja lečenih psihijatrijskih bolesnika (shizofreničari, depresivni bolesnici, manijako depresivni bolesnici…) kada ugrožavaju svoje i tuđe zdravlje
- U slučaju sumnje ili potvrđene upotrebe narkotika
- Kod trovanja ili sumnje na trovanje (voditi računa, da se otrov ne baci do dolaska lekara)Od ranog prepoznavanja otrova zavisi ishod lečenja. Nemojte se iznenaditi, ako lekar ponese sa bolesnikom do bolnice i bočicu otrova na koju se sumnja.
- Krizne situacije kada preti opasnost samoubistva.
- Povrede glave, gubitka svesti (može doći do povrede krvnog suda u mozgu što daje simptome nakon nekoliko sati)
Usled pojave jačeg krvarenja - Ukoliko je povređeni ekstremitet otečen, deformisan (povređena osoba ne može da stane na nogu, ne može da diže ruku) misli se na prelom, uganuće.
- Astmatični napad, gušenja ne popušta na uobičajenu dozu lekova, ne povećati dozu leka samoinicijativno, nego zvati lekara
Situacija kada ne treba oduzeti vreme dežurnog lekara (može da čeka do sutra)
- U slučaju manje infekcije, nazeba ostanite u krevetu, skidajte povišenu temperaturu po potrebi ( Izuzetak u slučaju gušenja, nemogućnost gutanja). Kod manjih povreda pružiti samopomoć ili prvu pomoć( Izuzetak jače krvarenje koje se ne zaustavlja ni posle pružanja prve pomoći)
- Ugrizi (psa, mačke, lisice…) zahtevaju lekarsku pomoć.
- Bol poznatog porekla (i ranije sam imao slične tegobe) kao što su bol u krstima, glavobolja, menstrualni bolovi itd.
- Problemi varenja (neugodna opstipacija, proliv, povraćanje, koja nije praćena visokom temperaturom) ne pripada dežurnom lekaru hitne medicinske pomoći, sem ako nije praćena krvarenjem i naglom nadutošću trbuha. Nadoknada tečnosti, ostanite u krevetu, sutra se javite vašem lekaru. Ako su vam nestali lekovi – uvek držite minimalnu rezervu lekova, to se naročite odnosi na insuline i lekove za srce.