„Zdrave navike u ishrani deteta grade se do pete ili šeste godine života i tada se razvija ljubav prema određenim namirnicama. ”, kaže za „Zdravlje Vodič”, dr Tijana Antin Pavlović, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije. Naša sagovornica naglašava da je veoma važno da roditelji pruže dobar primer detetu i da iz ishrane izbace industrijski prerađenu i rafinisanu hranu. Upozorava i da su deca vrlo osetljiva na šećer čije konzumiranje dovodi do stvaranja velikih količina adrenalina, ubrzavanja pulsa i krvnog pritiska. To stvara unutrašnji nemir, uvećava razdražljivost , smanjuje koncentraciju i otežava učenje. Za dečji razvoj je štetno da između obroka, svakodnevno, jedu grickalice, gazirane sokove, keks, slatkiše ili picu. To je, nažalost, uobičajena užina za svako dete školskog uzrasta.
„Ova hrana se mora dozirano unositi u organizam. Ne samo da je reč o praznim kalorijama već ove namirnice iscrpljuju mentalnu i fizičku energiju deteta, utiču na raspoloženje i remete bistrinu uma”, upozorava dr Pavlović. Za učenje su neophodni inteligencija, motivacija i koncentracija, objašnjava dr Tijana Antin Pavlović, a na sve to može uticati način ishrane tokom detinjstva. Pored kompleksa B vitamina, vitamina C, kalcijuma, magnezijuma, cinka i joda, neophodno je unositi i Omega 3 nezasićene masnim kiselinama koji se najviše unose ribom i hladno ceđenim uljima. Osnovni sastojci zdravog doručka, ali i svih obroka su: integralne žitarice, voće, povrće, riba, posno meso, bademi, lešnici, orasi, sveže ceđeni prirodni sokovi…„Ranije su deca pila kuglice ribljeg ulja, koje je bogato Omega 3 masnim kiselima. Sećam se da sam ga i ja pila kao dete svakodnevno u vrtiću. Ne znam zašto je to izašlo iz prakse, ali bi zato roditelji trebalo da uvedu ovaj suplement deci. To bi trebalo da a piju i trudnice”, kaže naša sagovornica uz napomenu da nedostatak Omega 3 masnih kiselina često javlja kod dece koja imaju poremećaj pažnje ili hiperaktivnosti ( ADHD). Osim toga, mališanima danas veoma često nedostaje i vitamin D što se povezuje sa povezuje sa mnogobrojnim psihijatrijskim stanjima, najčešće sa pojavom rane šizofrenije i spektrom autističnih poremećaja. Koliko je ishrana bitna za normalan razvoj deteta pokazuje i činjenica da većina novijih, uglavnom američkih, studija ukazuje da izbacivanje glutena, proteina žitarica, i kozeina, proteina mleka, iz ishrane dece sa autizmom može dovesti do značajnog poboljšanja njihovog stanja. „Nakon uvođenja novog režima ishrane dolazi do poboljšanja vizuelnog kontakta, socijalne motivisanosti, koncentracije, smanjenja razdražljivosti i hiperaktivnosti kod dece, ona imaju bolji i kvalitetniji san. Naša sagovornica naglašava da ne možemo da tvrdimo da neodgovarajuća ishrana izaziva autizam, ali da metabolička teorija ukazuje da nekompletno varenje glutena i kozeina ima opojno dejstvo na mozak”, kaže naša sagovornica. Baš zbog toga terapeuti u Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Dr Đorđe Kostić” insistiraju da sva deca sa poremećajem ponašanja, pažnje ili problemima sa učenjem, koja imaju kod njih terapiju, ukoliko je to neophodno, počnu da se zdravije hrane, tačnije da izbace iz ishrane šećer, gluten i kozein.
Okrenimo se uzorcima, a ne posledicama
Naša sagovornica dodaje da se konvencionalna psihijatrija najviše bavi simptomima bolesti, a nutritivna, kojoj se ona posvetila, traži uzroke i ispituje „individualni biohemijski profil pacijenta“. Ova grana psihijatrije objedinjuje konvencionalno lečenje sa određenom nutritivnom terapijom i fizičkom aktivnošću. Odgovarajući lekovi i psihoterapija se podrazumevaju. Cilj je postizanje balansa na fizičkom, mentalnom, emotivnom, socijalnom i duhovnom planu.